Ovako politikolog Aleksandar Pavić komentariše predlog da EU otpočne pregovore o ulasku Kijeva i Kišinjeva u članstvo.
Sve po „zasluzi“
Da bi Ukrajina postala član Unije, ona mora, kako je precizirala šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, da završi pregovore o ekonomskoj, političkoj i kulturnoj reformi, a Komisija je donela preporuku za pristup na osnovu procene napretka Kijeva i Kišinjeva. Fon der Lajenova je dodala i to da „rok pristupanja Ukrajine EU zavisi od reformi i principa dodeljivanja članstva po zaslugama“.
Pavić konstatuje da Kijev dobija ubrzani poziv za ulazak u EU, ali da su njegove zasluge dosta drugačije od onih koje se navode na papiru i u preporuci Evropske komisije.
Mislim da svi znamo šta im je zasluga. Zasluga im je što vode izrazito antirusku politiku, što proganjaju proruske političke snage, što su prognali i još proganjaju ćirilicu i ruski jezik. To su njihove prave zasluge. Naravno, pod reformama možete da prošvercujete bilo šta jer su to na kraju sve proizvoljne procene i to nema veze ni sa kakvim objektivnim procesom. Dovoljno je samo da se evrobirokrate slože oko toga da je postignut napredak, dok su istovremeno oni ti koji taj napredak definišu. Ako nisi njihov, onda možeš i da dubiš na glavi, reforme će biti neuspešne i nećeš moći da otvaraš nova poglavlja, rekao je Pavić za Sputnjik.
Bankrot kao „zajednička vrednost“
On smatra da je cilj Zapada isključivo geopolitički, budući da pomenute zemlje ne ispunjavaju ni jedan jedini kriterijum neophodan za donošenje ovakve odluke. Jedino što ih preporučuje, smatra Pavić, kao i ono što im je zajedničko, jeste to što su Ukrajina i Moldavija, baš kao i EU - bankrotirane. Ekspresno ubrzavanje evropskog puta Ukrajine indikativno je i služi kao očigledan pokazatelj da takva odluka nema više nikakve veze sa bilo kakvim pravilima, koja, dodaje Pavić, jedino poštuju još političari iz Srbije.
Cilj Zapada jeste da navedene države veže čvrsto za Brisel, odnosno za sebe i više se ni reda radi ne postavlja pitanje kakve su te zemlje iznutra. Bitno je jedino, smatra Pavić, da ih kako znaju i umeju vežu za sebe i to više nema nikakve veze sa procesima otvaranja poglavlja i ostalom formalnom papirologijom.
Zastava EU u Briselu
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Sve ovo je, smatra Pavić, sasvim u skladu sa na Zapadu vladajućim poretkom zasnovanim na pravilima, umesto na međunarodnom pravu i principu rada ljudi koji sami određuju ta pravila, koji ih sami tumače, koji postavljaju standarde i koji određuju ko je dobar, a ko loš momak.
Da bi predlog Evropske komisije bio prihvaćen, potrebno je da jednoglasno bude izglasan. To nije nemoguće, smatra Pavić ali dodaje da bi Mađari mogli da se usprotive. Pored njih, kočničari bi mogli biti i Slovaci, koji takođe imaju problema sa Ukrajinom i čija se nova vlada izričito protivi daljem pružanju pomoći ukrajinskoj vojsci.
Mislim da je najveća šansa da Mađarska bude protiv, bar kada je reč o Ukrajini. Mađarska je jasno rekla da dokle god se ne poštuju prava mađarske nacionalne manjine u Ukrajini, oni apsolutno neće dalje odobravati vojnu pomoć. Ovo isto se može odnositi i na odluku o početku pristupnih pregovora, zaključuje Pavić.