U zelenoj četvrti u Dizeldorfu, Milena i Manuel David planirali su da ovog leta započnu izgradnju novog doma. Trenutni stan im je premali, jer dele spavaću sobu s dvoje dece. Ali tokom 16 meseci čekanja na dozvole, kamate na hipotekarne kredite su se utrostručile i troškovi izgradnje porasli su za 85.000 evra. Njihov san o preseljenju uništen je kao posledica najgore građevinske krize u Evropi poslednjih nekoliko decenija, navodi Blumberg.
Izgradnja stambenih zgrada stala
Slični scenariji ponavljaju se širom kontinenta. Izgradnja stambenih zgrada stala je kako troškovi rastu, a troma birokratija i sve stroži propisi o energetskoj efikasnosti sve dodatno otežavaju.
Usporavanje građevinskog sektora utiče na ekonomski rast, dok birači nezadovoljni manjkom stambenog prostora podstiču političke napetosti.
Davidovi imaju sve preduslove za izgradnju kuće. Porodica ima dva primanja, stabilne poslove u javnom sektoru, a što je najvažnije - nisu morali da plaćaju građevinsko zemljište jer su im ga ustupili Manuelovi roditelji. Njihov primer pokazuje koliko je evropsko stambeno tržište u problemu, navodi Blumberg.
Najteže pogođene zemlje su među najbogatijim članicama EU. Nove građevinske dozvole u Nemačkoj pale su više od 27 odsto u prvom polugodištu. Broj dozvola u Francuskoj srozao se za 28 odsto, a očekuje se da će izgradnja kuća u Velikoj Britaniji ove godine pasti više od 25 odsto. Švedska trpi najgori pad od krize 1990-ih, sa stopama izgradnje manjim od trećine onoga što se smatra potrebnim da bi se zadovoljila potražnja.
Stambena kriza ima političke posledice
Kriza ne utiče samo na porodične kuće - poput one koju su planirali Davidovi - već i na velike stambene projekte. Najveća nemačka kompanija koja poseduje i upravlja stambenim nekretninama, „Vonovija“, na neodređeno vreme odložila je svu novu gradnju. A u Švedskoj se ključni projekat za proizvodnju baterijskih ćelija za automobile i smanjenje zavisnosti EU od snabdevanja iz Kine suočava s nestašicom radnika zbog nedostatka stanova.
U Švedskoj u ustavu piše da država mora da osigura pristupačno stanovanje, ali ponuda stanova za iznajmljivanje decenijama ne prati potražnju. To je dovelo do rasta cena, prisiljavajući ljude da žive kao podstanari u nekretninama nađenim na crnom tržištu. U Velikoj Britaniji izgradnja kuća konstantno ne dostiže 300.000 domova godišnje, što je cilj koji je postavila vladajuća konzervativna vlada 2019. godine.
U Nemačkoj je pristupačno stanovanje bilo jedno od ključnih obećanja koalicije kancelara Olafa Šolca kada je 2021. preuzela vlast, ali ekonomisti procenjuju da vlada neće pre 2026. postići svoj cilj da stambenom fondu doda svake godine 400.000 novih domova.
„Osigurati da građani imaju gde da žive jedna je od najvažnijih dužnosti države. Očigledno u tome zasad ne uspevamo“, rekao je Kola Miler, jedan od zvaničnika Šolcove Socijaldemokratske stranke u Frankfurtu.
Manjak stambenog prostora prisiljava ljude da izdvajaju veći deo svojih prihoda za smeštaj. Stavovi prema migrantima takođe bi mogli da se pogoršaju jer se na njih sve više gleda kao na suparnike za oskudan životni prostor.
„Ako ne uspemo da rešimo stambenu krizu, to će biti stvarna pretnja našoj demokratiji“, rekao je Miler, koji tvrdi i da je stambena kriza delimičan razlog uspona partije Alternativa za Nemačku, koja je trenutno druga prema anketama.
Borba za izgradnju dovoljnog broja pristupačnih domova na kraju proizlazi iz loše vladine politike. Stanovanje je negde između tržišno vođene imovine i regulisanog javnog dobra. Ta kombinacija usporava investicije dok sektor izlaže nestabilnosti, a trenutni preokret u finansiranju i troškovima izgradnje često čini gradnju neisplativom, dodaje se u tekstu Blumberga.
Pad uloge države
Država je pre imala aktivniju ulogu u stambenom zbrinjavanju. Značajan udeo postojećih domova u Švedskoj izgrađen je kao deo državne inicijative za izgradnju miliona stanova između 1965. i 1974. U Nemačkoj su gradovi poput Berlina izgradili ogromna stambena naselja za radnike koji su migrirali u urbana središta nakon završetka Prvog svetskog rata.
Ali to se promenilo. U Nemačkoj je oslanjanje na privatni sektor pojačano ponovnim ujedinjenjem zemlje, što je ispraznilo javne kase i podstaklo mnoge gradove da prodaju nekretnine. U kasnim 1980-im Nemačka je imala oko četiri miliona socijalnih stambenih jedinica, ali taj je broj pao na nešto više od milion u 2020. Slična je situacija u Velikoj Britaniji, gde su opštinski stanovi rasprodati stanarima 1980-ih.
U Istočnoj Nemačkoj zabrinutost oko stambenog pitanja posebno je aktuelna. Nakon ponovnog ujedinjenja mnogi su izgubili pravo da žive u kućama koje je nekad pružao komunistički režim. Danas je još uvek manje verovatno da će istočni Nemac da poseduje nekretninu nego njegov vršnjak iz zapadne Nemačke.
Propada na hiljade građevinskih firmi
Pad građevinskih aktivnosti doveo je do poziva za državnim podsticajima i podrškom industriji, ali vlade imaju ograničen apetit za dodatnom potrošnjom nakon pandemije kovida i usred napora da obuzdaju inflaciju. Zbog toga je došlo do sloma hiljada građevinskih kompanija.
U Velikoj Britaniji je oko 45.000 građevinskih firmi stavilo ključ u bravu u poslednjih pet godina. U Švedskoj je 1.145 kompanija podnelo zahtev za stečaj u prvih 10 meseci ove godine, što je povećanje od 35 posto u odnosu na 2022.
Sudbina starog sedišta policije u Frankfurtu simbol je krize nemačkog tržišta nekretnina, a ono je dobrim delom u rukama privatnika. Zemljište od 15 hektara u centru grada bilo je napušteno više od 15 godina pre nego što ga je kompanija „Gerhgrup“ preuzela i obećala da obnovi zgradu iz 1914. kao i da izgradi više od 440 delimično subvencioniranih stanova.
Ali u avgustu firma je podnela zahtev za stečaj, ostavljajući prazninu u centru grada, gde su novi stanovi preko potrebni. U pet godina, koliko je „Gerhgrup“ posedovao zemljište, nije napravljeno ništa.
Neizvesnost među građevinarima
Političari oprezno najavljuju mere pomoći. Britanska Laburistička stranka obećala je paket reformi za ubrzanje sporog sistema stambenog planiranja i izgradnju 1,5 miliona novih domova tokom sledećeg mandata. Portugalska vlada namerava da poveća količinu nekretnina dostupnih za stambenu upotrebu i pojednostavi postupke izdavanja dozvola. Nemačka je obećala da pojednostavi pravila gradnje i podstakne javna ulaganja. Ali ne očekuje se da će te mere promeniti mnogo toga.
„Najavljene mere stvaraju potpunu neizvesnost među građevinarima“, rekao je Volfgang Šubert-Rab, predsednik lobističke grupe građevinskog sektora ZDB u Nemačkoj.
„Umesto da odmah počnu s projektima, čekaće bolje subvencije sledeće godine, kada će situacija izgledati još mračnija“, zaključio je.