Prva reakcija pojedinih, uglavnom mlađih posetilaca pri ulasku u Veliku salu Narodnog muzeja Srbije u kojoj ih očekuje sjaj i raskoš ruskog carskog dvora vrlo je kratka i glasi – „Vau“!
„Divno je videti koliko ljude zanima i koliko žele da saznaju o ovoj izložbi i istorijskim činjenicama koje se kriju iza izloženih predmeta. Za vikend smo imali skoro 4.000 posetilaca i zaista su impresionirani. I kada sam u drugim delovima muzeja, pitam ljude šta misle o izložbi Ermitaža i ne mogu da kažem da je bilo ko izrazio išta manje od oduševljenja“, kaže za Sputnjik Ksenija Kalezić, član kluba saradnika nacionalnog muzeja.
Radnim danima posetilaca ima mnogo više u popodnevnim časovima, tada dolaze i mladi, dok u prepodnevnim satima starije gospođe uživaju u pričama o ruskim vladarima, dvorskom životu i običajima, fotografišu se ispred svečanog stola sa garniturama korišćenim tokom ručkova i prijema u Zimskom dvorcu i drugim carskim rezidencijama.
Dani Ermitaža u Narodnom muzeju
© Sputnik / Marija Jakovljević
„Imaju mnogo pitanja. Mnogo znaju o Rusiji i ponekad me zateknu sa pitanjem i nekom informacijom. Najviše ih zanima poreklo porcelana i da im se dočara kako je taj porcelan korišćen, šta je značio, kako je zapravo izgledao život u carskoj Rusiji. Iza svakog seta postoji priča“, ističe Kalezić.
Pored Beograđana, Ksenija primećuje i veliko interesovanje stranih turista:
„Imamo dosta turista iz Azije, ali iz Evrope. Pre neki dan sam kroz muzej provela gospodina iz San Franciska. Oduševile su ga izložbe Ermitaža, ali ga je fasciniralo i šta Narodni muzej sve čuva. Bio je iznenađen da imamo dela najvećih svetskih umetnika – od Pikasa i Van Goga do Renoara, a posebno su mu se dopali srpski umetnici za koje do tada nije čuo“.
Iznenađena je sklonošću posetilaca da primete detalje:
„Obasuli su me pitanjima o postavljanju escajga i kako su i zbog čega salvete baš tako napravljene“.
Najmlađim posetiocima je zanimljivija druga izložba Ermitaža - „Nevidljiva umetnost“ koja im pruža jedinstvenu priliku da dotaknu predmete iz nasleđa svetske kulture - drevne ćilime, freske i skulpture:
„Imaju priliku da dotaknu eksponate što je velika dečija želja. Potpuno je drugi doživljaj. Ali i porcelan ih oduševljava, taj spektakl boja, oblika. Mislim da drži dečiju pažnju. Pre par dana sam vodila grupu srednjoškolaca i zaista sam se iznenadila koliko pitanja su imali“.
Samo što završi vođenje jedne grupe kroz postavku, već sledeći joj prilaze sa molbom da im ispriča kako su ruski umetnici uspeli da postignu belinu porcelana i Ksenija rado nastavlja, neumorna i oduševljena.
„Ovo je jedinstvena prilika. Mnogo sam čitala i pripremala se i veliko je zadovoljstvo govoriti ljudima koje zaista izložba interesuje. Meni je najzanimljivije bilo upravo da saznam kako su napravili porcelan, šta je recept za porcelan i koliko je teško stvoriti savršeno belo. Interesantno je bilo saznati i šta je to kultura banketa i priređivanja obeda, kako su se ponašali, socijalni aspekt svega toga, šta znači vizuelna kultura u tome“.
Do 24. novembra Beograđani mogu doživeti atmosferu ruskog carskog dvora, okruženi portretima vladara od Petra Velikog do Nikolaja Drugog, prizorima iz Rusije, uz zvuke klasične muzike i sjaj carskog porcelana.