Kada bi neka statistika merila koliko je Novak Đoković osvojio mečeva u kojima je bio provociran od strane publike, a koliko onih u kojima ga je publika podržavala, ne bi bilo iznenađenje da je veći procenat u prvom slučaju.
Srpski as vremenom je naučio sa se hrani zvižducima, povicima i nepoštovanjem sa tribina, što je bio slučaj sa kako on kaže „specijalnom publikom“ u Parizu. Istina, na tribinama je bilo Novakovih navijača, kao i ljubitelja tenisa koji su došli da uživaju u sportu, ali pojedinci su se potrudili da budu dovoljno glasni da isprovociraju najboljeg tenisera sveta.
U trenutku kada se meč prelamao, Novak je pri rezultatu 4:3 i brejk lopti za Grikspora promašio prvi servis, a publika je počela da slavi. Kada je srpski as promašio i drugi i poklonio protivniku brejk i izjednačenje publika je postala neverovatno nepristojna, a Đoković je ironično počeo da smeje.
Pozivao ih je Novak da budu još glasniji, da glasnije zvižde i provociraju ga. Tražio je prvi reket sveta i na početku narednog gema da vidi još te ružne strane francuske publike i delovao je kao se sve više njom hrani.
Od Novaka koji se do tog trenutka slabije kretao, igrao daleko ispod svog nivoa, dobili smo Novaka koji je kao furija stigao do tri brejk lopte. Bio je to odgovor srpskog tenisera koji je želeo da pokaže da mu niko ne može ništa!
Daleko od toga da je Novak bio srećan zbog takvog ponašanja publike, pogotovo kada se sve nastavilo u narednom gemu. Pojedini navijači vikali su usred poena što je jako iznerviralo i Holanđanina. Ponavljalo se to tokom celog gema, ali mentalnoj gromadi kakav je Novak i dalje ništa nije moglo toliko da zasmeta koliko je želeo pobedu.
Zanimljivo je da su pojedini novinari smatrali da je Đoković provocirao publiku na šta su mu sugerisali posle pobede.
„Dakle, vi smatrate da sam ja provocirao publiku, a ne ona mene? Šta vi mislite, iz vaše stolice na tribinama? Ne bih se uopšte složio sa vama, jer smatram da nisam ama baš ništa uradio da bih provocirao publiku. Ali tako to biva… Pariska publika je ‘veoma specijalna’ i to su dobre reči koje je opisuju, ali to je sve okej“, odgovorio je Đoković.
Bilo da je u pitanju Pariz ili neko drugo mesto na kom su Novaku često upućeni zvižduci jedno je sigurno. Publika koja Novaka ne želi da vidi kao pobednika mora da nauči da su zvižduci, provokacije i povici njegova hrana.
Inat koji se u tim trenucima budi kod srpskog asa postaje oružje sa kojim bi Novak pobedio sve i svakoga.