„Bol nije nimalo umanjen, on živi u svima nama i obavezuje nas na aktivnosti koje će značiti poruku svetu da se više nikada i nigde ovakvo zlo ne dogodi“, rekla je ona za Tanjug.
Navela je i da svaka škola mora da ima najbolje i psihologa i pedagoga ili bar jednog od ta dva stručnjaka, i da će oni biti članovi tima i u saradnji sa roditeljima, sa nastavnicima, sa decom svi zajedno raditi na prevenciji nasilja.
„Svi funkcionišemo sa osećanjem poraza i tuge, ali svesni činjenice da osnovno i srednje i visokoškolsko obrazovanje mora da napravi korake ka realizaciji programa koji znače i obrazovanje i vaspitanje i na tome se mnogo radi“, rekla je ministarka.
Ona je navela da bez obzira na to što je i Vlada Srbije učinila dovoljan napor da pre svega bude u komunikaciji sa porodicama dece koje nema, da se brzim koracima radi na ideji o memorijalnom centru.
Kada je reč o memorijalnom centru i tome šta je urađeno povodom toga, ministarka kaže da se upravo pripremaju uslovi za formiranje stručnog tima koji će u dogovoru sa roditeljima dece koje nema i porodicom stradalog čuvara Dragana osmisliti idejnu poruku memorijalnog centra.
„Nakon toga će nam biti predstavljena određena arhitektonska rešenja i svi ostali segmenti o kojima će naravno biti reči“, rekla je Đukić Dejanović.
Prema rečima ministarke, država je čitav niz mera, pre svega vezanih za prevenciju takvih događanja učinila i kroz uputstva koja je poslala svim osnovnim i srednjim školama, kroz rad komisija o mentalnom zdravlju pri Vladi Srbije kojom je, prema njenim rečima, najduže predsedavala premijerka Ana Brnabić.
„Uključivanje stručnjaka svih vrsta, pre svega psihologa, stručnjaka sa Filozofskog fakulteta, Instituta za mentalno zdravlje u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom zdravlja, čitav niz programa, radionica, edukacija svih učesnika u obrazovanju“, rekla je ministarka i istakla da smatra da je to dalo neke početne rezultate.
Ona je ocenila da se rezultati ogledaju u tome što roditelji malo manje brinu za bezbednost dece kada odlaze na ekskurzije, kada odlaze u školu.
„Škola mora biti bezbedan prostor, a ne samo prostor u kojem se realizuje obrazovno-vaspitni program“, istakla je Đukić Dejanović.