Kao mlad autor ušao je na velika vrata u srpsku književnost romanom „Top je bio vreo“ koji je iste godine ovenčan nagradom „Meša Selimović“. Za „Ratne priče“ osvojio je Andrićevu nagradu. Njegova knjiga „Osama“ saga je o ljudima istraumiranim ratom, a „Kainov ožiljak“ smešten je u vreme pred izbijanje drugog svetskog rata.
Kecmanovića pitamo zašto čak ni u prvoj stvaralačkoj fazi nije mogao da pobegne od teme rata i šta ga je sprečilo da se opredeli za neke druge, lepše, recimo ljubavne priče.
„To su teme koje su za mene bile najintrigantnije i koje su odredile period sazrevanja mog, pa i moje generacije. I ne mislim da sam ja u tom tematskom smislu nešto drukčiji od mnogih, meni bliskih po godinama. Drukčiji sam po tome što je u tadašnjoj oficijelnoj, da tako kažem akademski prihvaćenoj srpskoj prozi, bio poželjan pristup tim temama ili na jedan eskapistički način, sa izbegavanjem suštine problema i pričanja o posledicama ili – što je bilo ređe ali je bilo prisutno – pristup za koji su i oni koji pišu i oni koji su ih podržavali smatrali da će dobro da prođe u zapadnom svetu“, objašnjava Vladimir Kecmanović i dodaje:
„To je podržavanje narativa koji je na zapadu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji bio poželjan. Svaki narativ koji je tako čvrsto postavljen ne može da bude tačan, ali ovaj je bio izrazito netačan i ja sam naprosto pisao dovodeći u pitanje taj narativ. Pošto sam video šta se piše i radi, hteo sam da se istinom događaja suprotstavim onome što je laž. Mislim da sam po tome bio zanimljiv, a ne po samoj temi, jer oficijelna književnost se bavila tim temama kao i ja.“
O prednosti koja mu je omogućila da iskustveno posvedoči sopstvenu istinu, Kecmanović kaže:
- Iskustvo je sugurno prednost. Ali, imate ceo niz pisaca koji su iskustveno mogli da posvedoče i više od mene, pa su svedočili uklapajući se u vladajući narativ. To mi jeste pomoglo ali nije to moja ključna razlika u odnosu na ostale pisce koji su se bavili tom istom temom, bar ne u odnosu na jedan deo njih. Verujem da u onoj meri u kojoj bude dovoljno značajnih dela koja se suprotstavljaju tom lažnom narativu – u toj meri ćemo ostati velika književnost. Ako ih ne bude – onda ćemo prestati to da budemo.“
O novoj knjizi koja će pred čitaocima biti početkom proleća, ne otkriva mnogo. Ipak, priznaje da će nas iznenaditi – temom kojom će iskočiti iz dosadašnjih:
„Ne mogu da otkrivam o čemu je reč, ali reći su da to ovoga puta neće biti roman.“