Ovako ambasador Branko Branković, nekadašnji šef jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama ocenjuje epilog poslednje runde razgovora između Beograda i Prištine, nakon koje praktično kreće i kampanja za nove izbore za Evropski parlament. Dakle, nije ostalo još puno vremena da sadašnja garnitura napravi preokret i da "reši kosovsko pitanje". Tačnije, izvesno je da to neće uspeti pre evropskih izbora 2024. godine.
Nekoliko dana nakon što je Beograd posetila takozvana „Velika petorka“, odnosno predstavnici Kvinte, u Briselu je u četvrtak organizovan niz sastanaka koji su sa predstavnicima EU imali srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremene prištinske administracije Aljbin Kurti.
Vučić i Kurti razgovarali su odvojeno sa predstavnicima EU, šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom za Balkan Miroslavom Lajčakom, ali i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kao i sa predsednicom italijanske vlade Đorđom Meloni, koji su, pretpostavljamo bili dodatno pojačanje Borelju i Lajčaku.
Međutim, napretka u dijalogu ni ovog puta nije bilo. Dan kasnije, i jedan od EU lidera Viktor Orban, premijer Mađarske, nevezano za fijasko na temi Kosova, poručio je da sadašnje rukovodstvo Evropske unije treba da bude smenjeno jer nije sposobno da se izbori sa kriznim situacijama
Briselski sastanci su samo fasada
Analizirajući poslednje briselske razgovore, Branković navodi da EU nije bila u stanju da sprovede Briselske sporazume, potpisane još 2013. i 2015. To, prema njegovim rečima ni ne treba da čudi, jer Borelj i Lajčak samo su, kako kaže, lutke u rukama tri države – SAD, Velike Britanije i Nemačke. Kao što je, uostalom, i Aljbin Kurti.
Zato, kada govorimo o propasti evropske politike prema dijalogu između Beograda i Prištine, treba naglasiti da ta politika nikada nije ni postojala u nekom ozbiljnom smislu, tvrdi Branković.
„Jedina politika je bila da se ništa ili sve uradi što se može da bi se Kosovo na neki način proizvelo u državu koja bi sutra-preksutra mogla da uđe u Ujedinjene nacije“, smatra on.
Sastanci su, dodaje on, fasada, jer se Zapad u ovom trenutku nalazi u izuzetno teškoj situaciji – u Ukrajini su izgubili sve što su mogli, a moraju da drže neko krizno žarište. Situacija na Kosovu i Metohiji im je u tom smislu sasvim „legla“.
„Velike sile nikada ne rešavaju krize, one ih stvaraju i na taj način obezbeđuju svoje prisustvo i inicijativu. Pa, ako negde i promaše i propadnu, krizu otvaraju na drugom mestu. To je sadašnja situacija i nije nova. To znamo otkada je Briselski sporazum potpisan. Od tada se ništa nije radilo. Sve mi jako liči na sporazum iz Minska za koji je Angela Merkel rekla da je bio samo fasada da bi se naoružala Ukrajina. To se sada radi i na Kosovu i Metohiji“, upozorava Branković.
Prema rečima Stevice Deđanskog, predsednika Centra za razvoj međunarodne saradnje, EU je odavno poražena, jer poslednjih deset godina nije uspela da natera prištinsku stranu da uradi bilo šta konstruktivno.
Pitanje koje se postavlja je da li je Brisel uopšte želeo da se Briselski sporazum sprovede.
„Hteli su da slome Srbiju, da Srbija prihvati sve i da ne dobije ništa. Možemo da kažemo da je EU poražena, mada je to pomalo teška reč. Pre bih rekao da je EU osujećena u nameri da Srbija prizna Kosovo. I to su dobili kao zvaničan rezultat. Naravno, u tome nam je pomogla i samovolja i ludilo Aljbina Kurtija, pošto on nije bio kooperativan za bilo šta, tako da su se neke kockice sklopile, a nemoć EU je očigledno velika“, objašnjava Deđanski.
Kako će se postaviti nova briselska garnitura
Evropski izbori se bliže, održavaju se od 6. do 9. juna iduće godine, a sadašnja garnitura u Briselu, prema Brankovićevim rečima, jedva čeka da ne mora ništa da uradi po pitanju dijaloga jer znaju da ne mogu da urade ništa na način na koji su planirali.
„Mi nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova, niti da Kosovo bude članica u Ujedinjenim nacijama, a oni znaju da bez toga kompletna epizoda bombardovanja Jugoslavije i svega ostalog ne može da uspe. Sadašnja garnitura, ubeđen sam, jedva čeka nove izbore da budu oslobođeni tih gluposti, odnosno svega onoga što oni rade kao glupost“, kaže on.
Nova garnitura koja će doći posle izbora takođe ništa neće uraditi ako se osnovna politika SAD, Velike Britanije i Nemačke ne promeni – odnosno ako ne bude ispunjeno ono što piše u Briselskim sporazumima, dodaje naš sagovornik.
„Bez takvog ponašanja nema razgovora. Znači, ostaje da nova garnitura, ili „preseče“ i kaže da se ide na povlačenje takozvanih policajaca sa severa na jug (KiM), pod dva da se krene u formiranje zajednice srpskih opština i da se obezbede izbori. Tada možemo da razgovaramo da se produže kontakti i razgovori za normalizaciju odnosa, odnosno da se izbegnu sukobi“, smatra Branković.
Prema rečima Deđanskog, kako će izgledati nova briselska garnitura zavisi od nove američke administracije. Gledano po tim parametrima, neće se promeniti ništa i odnos briselske administracije prema Kosovu i Metohiji ostaće isti.
„Ko god da dođe biće pion u izvršavanju američkih interesa u Evropi i neće imati nikakvu težinu i snagu da natera bilo koga bilo šta da uradi“, zaključuje Deđanski.