„Svaka numera, svaka koreografija Leonida Jakobsona je ekskluzivna, zato što se može videti samo u našem teatru i nigde više u svetu. Naš dug, naša sveta obaveza jeste da čuvamo od zaborava Jakobsonove koreografije i da ih prikazujemo publici. Nadamo se da će ih srpska publika dočekati toplo i s radošću“, kaže u razgovoru za Sputnjik Andrej Sorokin, prvak Baleta Leonida Jakobsona.
Jedna od najstarijih baletskih kompanija u Rusiji i Sankt Peterburgu osnovana je 1966. godine, pod vođstvom istaknutog koreografa Leonida Jakobsona, poznatog po specifičnoj plesnoj plastici koju su u raznim periodima izvodile baletske zvezde poput Mihaila Barišnjikova, Maje Plisecke, Ane Osipenko i drugih.
Jakobson je svoj talenat i genijalnost posebno ispoljio u žanru minijatura. Njegove originalne koreografske zamisli osvojile su publiku u Rusiji i širom Evrope, a savremenici su ga smatrali jednim od najboljih koreografa 20. veka, koji se može uporediti s Morisom Bežarom, Rolanom Petijem i drugima.
„U svoje vreme Jakobson je bio ispred drugih, bio je veliki inovator. Još tada je bio priznati genije, ali njegov talenat će imati odjeka još dugo u budućnosti, među mnogim budućim generacijama“, ističe Andrej Sorokin.
Trupu danas predvodi zaslužni umetnik Rusije Andrijan Fadejev, pod čijim vođstvom baletska trupa izvodi koreografska remek-dela Leonida Jakobsona, svetsku baletsku klasiku i dela najistaknutijih savremenih koreografa.
„Jedna od najvećih vrednosti Jakobsona jeste to što je on polazio od ideja, na osnovu kojih je potom stvarao koreografije, odnosno smišljao leksiku tela. Većina koreografa radi obrnuto, oni već imaju određeni izbor reči od kojih grade ples. Jakobson je, naprotiv, smišljao apsolutno novi plesni alfabet. Ako imate sreće da vidite više njegovih minijatura, više numera, onda shvatate da je to ogroman dijapazon koreografske leksike, od čiste klasike do savremene, one koja je aktuelna sada. Njegova genijalnost i talenat su upravo u tome što na planu te koreografske leksike nije imao nikakve barijere. Uz sve to, bio je i neverovatno muzikalan“, objašnjava Andrej Sorokin.
Jelena Černova, prvakinja Baleta Leonida Jakobsona, u razgovoru za Sputnjik ističe da ključnu ulogu u prenošenju tradicije koju je stvorio osnivač trupe danas imaju njegovi naslednici, umetnici koji su imali priliku da direktno sarađuju s majstorom.
„Ti prvi 'jakobsonovci' su u tom smislu nezamenljivi, od njih dobijamo verodostojne informacije o tome šta je sve želeo majstor. Naravno, oslanjamo se i na neke snimke koji su ostali iza njega, mada ih, nažalost, nema mnogo“, kaže Jelena Černova.
Prema njenim rečima, Jakobsonove koreografije i minijature odlikuju se pre svega raznovrsnošću.
„Pored toga, one su po ukusu svakom čoveku, čak i onima koji ne znaju mnogo o baletu. To su kratke minijature, ne mogu da budu dosadne, prati ih veoma interesantna muzika i izuzetno neobična koreografija. Ako se pravi poređenje s klasičnim predstavama, retko gde mogu da se vide takvi pokreti. I profesionalci koji gledaju naše numere pitaju se kako to uspevamo da izvedemo, jer tu ima izuzetno složenih pokreta i plesnih deonica“, napominje Černova.
Pored minijatura Leonida Jakobsona beogradska publika će biti u prilici da vidi i fragment baleta savremenog ruskog koreografa Vjačeslava Samodurova „Ozornыe častuški“ (Nevaljale pošalice), inspirisanog muzikom Rodiona Ščedrina. Na programu je i balet „Poema“ Igora Kirova (deo triptiha „Infinitas“) koju izvode baletski umetnici Narodnog pozorišta iz Beograda.
„Dani Ermitaža“ u Beogradu traju od 24. do 29. oktobra, a program manifestacije obuhvata izložbe, koncerte, predavanja, majstorske radionice, filmske projekcije i rusko-srpsku arheološku konferenciju.