Slipenčuk je govorio o svojoj poeziji i prozi, o svom životu, radujući se ponovnom dolasku u Srbiju.
Putovanje sa ruskom rečju
Još u detinjstvu je počeo da piše poeziju, ali pre nego što je profesionalno stavio olovku na papir temeljno je, ističe, proučio život – radio je kao geolog, stočar, pomorac, novinar, u ribnjaku, na gradilištu, što mu je sve dalo bogat materijal za književno stvaralaštvo.
U Rusiji su ove godine objavljena njegova sabrana dela u osam tomova, dopunjena devetim tomom pod nazivom „Putovanje sa ruskom rečju“, koji je predstavio srpskim čitaocima.
„Od detinjstva sam maštao da postanem pisac i mislio sam – 'Pisac su daleke zemlje, pisac je pobeda dobrote'. Ove ideje spajaju moja dela. Život je putovanje, a život ruskog pisca je putovanje sa ruskom rečju“, ističe Slipenčuk.
Viktor Slipenčuk
© Sputnik / Marija Jakovljević
Matija i ja
U devetom tomu je izbor fotografija iz zemalja u kojima je boravio i gde su njegove knjige prevedene i predstavljene, među kojima je i Srbija.
„Posebno mi je drago što ponovo dolazim u Beograd, gde ima toliko dobrote i sunca. Pre tačno 10 godina, u novembru 2013, ovde u Beogradu u Velikoj sali Udruženja književnika Srbije održano je predstavljanje mojih knjiga, a sala je bila puna“.
Rado pokazuje novinarima fotografiju pesnika i akademika Matije Bećkovića sa kojim ga povezuje još nešto osim poezije - kačket:
„Glavni urednik časopisa 'Argumenti' mi je rekao da stavim kačket da bih bio prepoznatljiv. Sada ću da govorim kako nisam jedini, da je i Matija prepoznatljiv po kačketu“, ističe Slipenčuk za Sputnjik.
Raznovrstan izbor knjiga na štandu
Na ruskom štandu predstavljene su knjige objavljene u protekle dve godine, različitog žanra i tematike, uglavnom mladih autora.
„Cilj nam je da predstavimo različite autore i teme. Svake godine dovodimo druge pisce i prikazujemo nove knjige. Ove godine smo odlučili da predstavimo pisce do 40 godina. Važno nam je da to budu knjige koje su prevedene na srpski jezik“, kaže za Sputnjik Alena Novokšonova, predstavnica Ruske književne unije.
Tokom narednih dana posebna pažnja biće posvećena srpskim izdanjima ruskih autora i izdavačima koji ih objavljuju.
Biće predstavljen i Festival ruskog igranog i animiranog filma „Mir čudesa“, obrazovni programi ruskih univerziteta, izdanja Ruskog naučnog instituta, sabrana dela Jurija Lobačeva, najavljeni su i Dani ruskog jezika sa obrazovno-izdavačkim centrom „Zlatoust“
Ruski štand na Sajmu knjiga u Beogradu
Diskutovaće se o savremenoj ruskoj književnoj fikciji, kako zainteresovati decu za ruski jezik kroz književnost, biće predstavljeni i novi glasovi ruske proze, a planirani su i kvizovi u kojima zainteresovani mogu pokazati svoje poznavanje ruske kulture.
Prema rečima Alene Novokšonove u Rusiji postoji veliko intersovanje za dela srpskih pisaca Milorada Pavića, Mome Kapora i Ive Andrića.
„Andrićeve knjige i mogu da se nađu, ali Kaporove ne. Objavljuju se mali tiraži, a interesovanje je veliko pa se brzo prodaju", kaže Alena Novokšonova.