Sredojević će na poziv rektora konzervatorijuma “N.A.Rimski-Korsakov“ u Sankt Peterburgu, profesora Alekseja Vasiljeva, biti gost ove renomirane institucije, koja je ujedno i najstarija muzička visokoobrazovna ustanova u Rusiji.
„Festival ispisuje treću deceniju postojanja, a tokom svoje istorije okupioje predstavnike sa 160 univerziteta iz celog sveta. Učesnici su profesori, naučnici, međunarodno priznati umetnici i odabrani studenti, koji se tokom poslednje nedelje oktobra svake godine tradicionalno okupljaju u Sankt Peterburgu“, kaže Sredojević za Sputnjik.
Podsticati kreativnost kod studenata
Sredojević će održati masterklas za studente konzervatorijuma „N.A.Rimski-Korsakov“ i koncert u znamenitoj peterburškoj Filharmoniji koja nosi ime Dmitrija Šostakoviča.
„Imaću zadovoljstvo da izvedem dela Baha i Šumana sa pijanistkinjom Ingom Dzekcer, profesorkom peterburškog Konzervatorijuma. Nakon nas će na scenu izaći dobitnica zlatne medalje ovogodišnjeg konkursa 'Čajkovski', flautistkinja Sofija Viland, a za kraj koncerta je planiran duet profesora moskovskog Konzervatorijuma Aleksandra Bondurjanskog i profesora Alekseja Vasiljeva iz Sankt Peterburga“, najavljuje Sredojević.
Program Međunarodne nedelje konzervatorijuma će obuhvatiti koncerte, naučne konferencije, seminare edukativnog karaktera, umetničke izložbe, promocije knjiga i druge sadržaje, a učesnici dolaze iz Belorusije, Kazahstana, Kine, Turske i prvi put iz Omana i Libana.
„Verujem da je ovako bogat i pažljivo koncipiran događaj izuzetno važan za mlade ljude, kao umetnička teritorija gde mogu da razmenjuju iskustva sa svojim kolegama iz drugih zemalja. Smatram da je neophodno da podstičemo kritičko mišljenje i kreativnost kod studenata, jer ne postoji samo jedan obrazac interpretacije. Kada bi to bio slučaj, moglo bi se reći da je muzika kao pojava siromašna i ograničena, a ona to svakako nije“, ističe najmlađi koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkastra koji je sa 25 godina dobio poziv da vodi taj čuveni orkestar.
Nezaboravne lekcije ruskih pedagoga
Sredojević je svoje akademsko obrazovanje počeo na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi prof. Marije Jokanović, a nastavio na moskovskom Konzervatorijumu P. I. Čajkovski, u klasama prof. Marine Jašvili i prof. Eduarda Grača, gde je diplomirao za tri godine sa najvišim ocenama.
„Rado se prisećam svojih studentskih dana provedenih u Moskvi. Da sam nekim slučajem bio uskraćen za ovu važnu životnu etapu, verujem da ne bih bio osoba koja sam danas. A toliko toga je bilo – mogao bih danima da govorim o nezaboravnim koncertima i lekcijama velikih pedagoga. Trudim se da svojim studentima danas prenesm dragocena iskustva koja sam stekao“.
Nakon završenih studija u Moskvi, na poziv maestra Valerija Gergijeva, nastavio je karijeru kao solista jednog od najprestižnijih muzičkih kolektiva na svetu - orkestra Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga, gde je imao više od hiljadu nastupa na najznačajnijim festivalima i scenama širom sveta.
„Marijinski teatar je bio prirodan, pa možda i sudbinski nastavak mog puta. Još kao student, dolazio sam na koncerte maestra Valerija Gergijeva i verovatno intuitivno znao da ću jednog dana biti deo ovog proslavljenog kolektiva. Sećam se da sam bio potpuno hipnotisan kada sam prvi put čuo 'Slike sa izložbe' Modesta Musorgskog – kompoziciju koju sam u godinama koje će doći izvodio na najvećim svetskim festivalima sa orkestrom Marijinskog teatra“.
Dela ruskih umetnika vanvremenska
Sredojević ističe da je ruska kultura fundamentalni i neodvojivi deo svetske kulturne baštine:
„Karnegi Hol u Njujorku otvoren je 'Šestom simfonijom' Čajkovskog, a sam kompozitor bio je tom prilikom za dirigentskim pultom. Zdravomisleći i duhovno potentni ljudi širom sveta dive se muzici Mocarta, stihovima Puškina, slikama Monea. Bilo bi naivno verovati da nešto što je vanvremensko i uzvišeno može biti zloupotrebljeno zarad nečijih trenutnih političkih interesa“.
Sredojević je nastupao na vodećim festivalima i u najeminentnijim koncertnim dvoranama sveta kao što su Karnegi Hol u Njjujorku, Santori Hol u Tokiju, Bakingemska palata u Londonu, Evropski parlament u Briselu, Boljšoj teatar u Moskvi, Marijinski teatar u Sankt Peterburgu, La Skala u Milanu, Kenedi centar u Vašingtonu, Volt Dizni Hol u Los Anđelesu, Izraelska Opera u Tel Avivu, Palata lepih umetnosti u Meksiku, Nacionalni centar umetnosti u Pekingu, Nacionalni centar umetnosti u Seulu....
Pored aktivne izvođačke karijere, Sredojević je veoma posvećen i pedagoškom radu:
„Uvek smo imali mlade talente sa velikim potencijalom. Ono što nam nedostaje je nova zgrada fakulteta sa koncertnom dvoranom, savremenim muzičkim studiom, dovoljnim brojem učionica i instrumenata. Fakultet muzičke umetnosti kao centralna državna visokoškolska institucija mora imati odgovarajuće uslove za rad. Za sada imamo obećanja i nadu da će ona u doglednoj budućnosti biti realizovana“.