Ovako konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija komentariše govor Si Đinpinga na otvaranju samita povodom desetogodišnjice inicijative „Pojas i put“. U govoru, kineski predsednik je u osam tačaka izneo plan za izgradnju visokokvalitetne saradnje u okviru ove inicijative.
Prema Sijevim rečima, „Pojas i put“ imaće višedimenzionalnu mrežu povezivanja, a svetska ekonomija treba da bude otvorena. Kineska razvojna banka i Izvozno-uvozna banka Kine otvoriće okvir finansiranja u vrednosti od 48,75 milijardi dolara, a kroz Fond Puta svile prikupiće se dodatnih 11 milijardi dolara za podršku zajedničkoj izgradnji projekata na „Pojasu i putu“; istovremeno, biće promovisan zeleni razvoj.
Kina će nastaviti da napreduje u naučnim i tehnološkim inovacijama, podržaće međuljudsku razmenu i promovisaće saradnju kroz „Pojas i put“ zasnovanu na integritetu. Takođe će ojačati institucionalnu osnovu međunarodne saradnje u okviru inicijative, naveo je kineski predsednik.
Kina na međunarodnoj sceni ne nastupa kao kolonizator
Prema Bušatlijinim rečima, Si je reafirmisao osnovni princip inicijative „Pojas i put“ – da Kina ovom inicijativom ne zadovoljava samo svoje interese. Projekti se „kroje“ tako da se poštuju i interesi onih zemalja preko kojih prolazi „Pojas i put“.
„Oni jasno potvrđuju činjenicu da neće kolonizirati zemlje. Sarađivaće sa zemljama koje hoće da sarađuju i da partnerski uđu u projekte. Nema nikakvog nametanja“, ističe on.
U praktičnom smislu, ovakav stav Kine ogleda se u tome što infrastrukturu koju je Kina izgradila u okviru inicijative koristi ne samo Kina, već i svi drugi.
„Kada se pravi putna ili transportna infrastruktura, to ne koristi samo Kina. Koristiće svi koji su pri njoj – to prelazi preko neke teritorije, kroz neke države, koje imaju svoje interese. I u balansiranju tih interesa i Kine, projekti se planiraju i izvode“, objašnjava Bušatlija.
Kina ulaže bez političkog uslovljavanja
I za novinara i diplomatu Zorana Đorđevića, višedecenijskog dopisnika iz Kine i nekadašnjeg trgovinskog atašea jugoslovenske ambasade u Pekingu, najvažnije tačke Sijevog govora su one u kojima kineski predsednik najavljuje da će se Kina bezuslovno otvoriti za strane ulagače, ali i da se zalaže za saradnju na principima integriteta zemalja.
Najava da će se Kina u potpunosti otvoriti prema svetu, prema Đorđevićevim rečima, nov je i pozitivan potez, s tim što Si insistira da to budu proizvodna preduzeća.
Radi se o programskom dokumentu koji će se ostvarivati korak po korak i sličan je dokumentima koji se usvajaju na kongresima Komunističke partije.
„Taj dokument podrazumeva ne samo bolju vezu Kine sa svetom, nego i brži razvoj Kine i brži razvoj zemalja sa kojima Kina sarađuje. Jer to je cilj: ne samo da ja sarađujem sa partnerom zato što on ima koristi, nego moram da ga ubedim ili mu dokažem da i on ima koristi“, objašnjava Đorđević.
Izgradnja pruga kroz Transkaspijski koridor ili razvoj luka, kao što je luka Pirej, doneće koristi svim državama kroz koje ovi koridori prolaze. Konkretno, luka Pirej u Grčkoj je planirana da bude centralna stanica za promet robe prema Evropi, što će, kako Đorđević kaže, biti jako dobro za Srbiju. Takođe, ono što je dobro u Sijevom programu jeste to što on neće uticati na politiku država kroz koje prolazi „Pojas i put“.
„Razlika između, na primer, MMF-a i Svetske banke i drugih finansijskih institucija sa pretežnim većinskim kapitalom zapadnih zemalja jeste u tome što Kinezi ne uslovljavaju ništa politički. Vidimo u ovom dokumentu da su opredelili oko 50 milijardi dolara (350 milijardi juana) – tim novcem raspolagaće Razvojna banka Kine i njihova Eksim banka – te banke daju zajmove, ali bez političkih uslovljavanja, nego samo zato da se vidi obostrana korist“, naglašava Đorđević.
Naš sagovornik podseća da je Si Đinping bio kritikovan u Kini zbog toga što je pokrenuo inicijativu „Pojas i put“. Međutim, ispostavilo se da je kineski predsednik uspeo da okupi 140 zemalja i tridesetak međunarodnih organizacija, a na samitu povodom desetogodišnjice inicijative sklopljeno je ugovora u vrednosti od 97 milijardi dolara, tako da samit može da se oceni kao uspešan.