Konfliktni potencijal, kaže naš sagovornik koji je i penzionisani general-major, nije moguće ugasiti odmah. On veruje da će izraelsko-palestinski sukob biti mnogo duži nego prethodni na tom području i da se neće okončati sve do politički obostranog prihvatljivog rešenja. Međutim, Zapad, uveren je Kovač, nema neiscrpne rezerve i za Izrael i Ukrajinu i zbog toga će pomoć Kijevu biti izvesna samo do narednog leta.
Slavine se zatvaraju za Ukrajinu
Slavine zemalja EU počele su da se zatvaraju za Ukrajinu i pre sukoba na Bliskom istoku, a on će ih dodatno pritegnuti. Međutim, ima i onih koji će ovu situaciju iskoristiti za dodvoravanje Vašingtonu. Kako bi opravdale poverenje SAD neke članice EU poput Danske, Češke i Poljske vojnu pomoć šalju još intenzivnije. Posebno se u tome ističu Rumuni koji najavljuju formiranje Centra za obuku što im, prema mišljenju našeg sagovornika, nije baš pametna opcija, jer iskušavaju bezbednost svog naroda.
„Po ko zna koji put su na pogrešnoj strani, dovode sebe u poziciju da budu ugroženi. Ne verujem da će naći dovoljno maloumnih pilota koji će sesti u avione F-16 bez obzira što im obećavaju plate i od 100.000 dolara, ali se postavlja pitanje kome bi taj novac vredeo ako bi poginuo“, rekao je Kovač.
S druge strane, naš sagovornik podseća da se Izrael nije eksponirao u pomoći Ukrajini ali da je ona ipak bila višestruka – i diplomatska i finansijska, a posebno vojna. Davali su, kaže on, dosta municije za artiljerijske sisteme, pre svega za tenkove, a sada to nadoknađuje Amerika iz svojih ratnih rezervi.
„Izrael ima sredstva za masovno uništenje vezano za ratnu avijaciju, što na nesreću palestinskog naroda ozbiljno koristi. Priča se o oružju koje je navodno iz Ukrajine završilo u rukama Hamasa ali je zapravo obrnuta priča. Iz Izraela se teško naoružanje nekim brodovima slalo u Ukrajinu ali se zbog početka sukoba na Bliskom istoku nije ni istovarilo u Ukrajinu nego se švercerskim kanalima vratilo. Na nesreću, vratilo se Izraelcima ali s druge strane granice“, objasnio je Kovač.
Licemerje Evropske unije
Iako bi, prema procenama vojnih eksperata, eskalacija u Pojasu Gaze mogla da potraje najmanje 10 dana zemlje EU već su brže-bolje razmatrale suspenziju pomoći palestinskom narodu. Ipak, Francuska i Španija izjasnile su se protiv s obrazloženjem da ne mogu da mešaju Hamas sa palestinskim narodom ili sa palestinskim vlastima i organizacijama UN na terenu.
Naš sagovornik kaže da je ta njihova odluka u najmanju ruku licemerna, jer s jedne strane, Izraelu šalju naoružanje, bombe i granate, a u Pojas Gaze hleb i ćebad - to je van svake ljudske dimenzije.
„Oni to čine zbog pritiska svog civilnog društva i dela javnosti, a verujem da se boje i zbog energenata. Istočni tokovi sve više su zatvoreni, a ako im još presuše izvori iz arapskih zemalja onda je problem Evropljana ne samo u domenu privrede, već i socijalne dimenzije zbog zime koja dolazi. Ukoliko ovaj izraelsko-palestinski sukob poprimi regionalni karakter, i ako arapske zemlje u evropskim vide licemerno ponašanje odnosno otvorenu pomoć Izraelu i prepoznaju kao stranog umešača u taj sukob, državljani EU treba da strahuju“, naglasio je on.
Zapad nema odgovor na Burevesnik
Dok su sve oči svetske javnosti trenutno uperene u Izrael i Pojas Gaze, zapadni lideri i vojni vrh NATO ostao je, u najmanju ruku, zatečen vešću da je Rusija izvršila poslednje uspešno testiranje rakete Burevesnik. Kovač kaže da je Zapad na početku sukoba sumnjao u napredak i rezultate raketne tehnologije i nove opreme koja je ušla u rusku vojsku, kako u opremanju podmornica i brodova, tako i aviona. Međutim, kada su osetili dejstvo „Kinžala“, a posebno na njihove sisteme „Patriot“ za koje su tvrdili da je najmodernije sredstvo u zaštiti EU i NATO od raketa sa istoka, promenili su mišljenje.
Kovač je uveren da je bezbednost Ruske Federacije zaštitilo upravo novo hipersonično oružje u svim vidovima vojske i preimućstvo sa sistemima poput „Posejdona“ kao oružja koje može da nanese nesagledive posledice bilo kom delu zapadnog sveta, zemalja koje preferiraju da unište Rusiju.
U takvo naoružanje spada i raketa „Burevesnik“.
„Raketa Burevesnik je krstareća, ima nisku trajektoriju leta ali veliku brzinu i mogućnost ostanka u prostoru koliko god treba. Ima motore koji obezbeđuju njeno dežurstvo u zonama sveta koje izaberu da prikriveno lebdi dok joj se daljinski ne da cilj na koji treba da se obruši. To oružje jeste kao iz filmova fantastike, a zapadna tehnologija do sada nije ispratila hipersonične rakete u smislu otpornosti materijala na velike brzine kao ni boravak tako moćne rakete u prostoru a da se za nju nema adekvatno sredstvo protivodbrane. Takođe, Zapad nije uspeo da konstruiše tako mali motor na nuklearni pogon, da ga smesti u takvu raketu sa količinom goriva koja bi mogla da obezbedi njen višednevni ili višemesečni boravak bilo gde u svetu.“
Zapad je, dodaje naš sagovornik, nekad imao na umu da približavanjem istoku skrati vreme dejstva po ruskim nuklearnim snagama postavljanjem interkontinentalnih raketa ali su sa ovim raketama razoružani, jer ovi njihovi borbeni sistemi daljnjeg dejstva sa nuklearnim projektilima uopšte ne moraju da budu u akvatoriju Ruske Federacije. To je, dodaje on, poslednji odgovor i udarac koji obezvređuje njihovo preventivno dejstvo po ciljevima ili raketama na prostoru zapadnog dela Rusije.
„Inače, da Rusi nisu imali tako efikasne sisteme, njihovi vojni izazovi bi bili daleko veći, odnosno, Zapad i NATO bi u tom slučaju mogli da razmišljaju i o planovima da izađu kao pobednici uz korišćenje konvencionalnog naoružanja pa i nuklearnih projektila“, zaključio je prof. dr Mitar Kovač.