Ovako filozof Nikola Tanasić komentariše najnoviju zavadu koju je sa Ilonom Maskom započeo evropski komesar za unutrašnju trgovinu Tjeri Breton.
Breton je, podsećamo, upravo preko „Iksa“ poručio Masku da se na toj društvenoj mreži navodno „šire dezinformacije“ vezane za sukob Izraela i palestinske militantne grupe Hamas, pozivajući ga da preduzme kontramere u skladu sa novim pravilima EU o onlajn sadržajima.
„Naša politika je da je sve otvorenog koda i transparentno, pristup za koji razumem da ga EU podržava. Molimo Vas da navedete kršenja na koja se pozivate na platformi „Iks“ kako bi javnost mogla da ih vidi“, naveo je američki milijarder u odgovoru na Bretonove tvrdnje.
Na „Iksu“ istinitost nije pod kontrolom vlasti
Prema Tanasićevim rečima, tokom palestinsko-izraelskog sukoba, „Iks“ je bio mahom preplavljen materijalima očevidaca.
„Budući da na „Iksu“ pratim različite ljude iz različitih konteksta, zaista mogu da kažem da sam od svih medija koje sam čitao, na „Iksu“ imao najobjektivniju sliku događanja“, navodi on.
Ljudi su navikli da svaki izvor informacija tretiraju kao da je plod uredničke politike, pa je sa širenjem informacija na „Iksu“, krenula povika na ovu platformu.
„Jako mnogo ljudi, koji imaju jasno formirane ideološke stavove o tom konfliktu je svaki prizor ili informaciju koja dolazi od druge strane automatski doživljavala kao podmetnutu propagandu, što je dovelo do toga da „Iks“ i Maska optužuju da su 'septička jama palestinske propagande' i 'prodani cionistički medij'“, objašnjava Tanasić.
Međutim, ono što je „Iks“ pokazao je, a što je Mask napomenuo u odgovoru Bretonu, da je koncept „Iksa“ koncept regulisanja odozdo, dodaje naš sagovornik.
„Iks“ ima instituciju koja se naziva „beleške zajednice“, gde ljudi mogu da komentarišu vesti i da dodaju kontekst na nju. To je vizuelno slično onome što je ranije postojalo na Tviteru – koji medij je podoban, a koji nije jer „sarađuje“ sa Rusijom i Kinom – međutim, ovde se radi o tome da korisnici dodaju kontekst na informaciju; mogu da napišu da je određena informacija netačna iz određenih razloga.
Ta informacija stavlja se na raspolaganje drugim čitaocima koji mogu da ocene da li je kontekst relevantan ili nije relevantan.
„Otkako je taj sistem uveden, „beleške zajednice“ koje sam viđao uvek su bile od velike pomoći. One su zaista ukazivale na maliciozno iskrivljivanje informacija, na podmetanje lažnih fotografija, na podmetanje fotografija iz drugog konteksta i te stvari su mogle da se vide vezano i za ovo“, ističe Tanasić.
Problem je u malobrojnosti onih koji ostavljaju napomene u „beleškama zajednice“, dok je poplava informacija i fizičkih snimaka jako velika. Zato na „Iksu“ može da se pročita i dosta uznemirujućih stvari, uključujući i one koje mogu da se podvedu pod propagandu, dodaje on.
„Ali, ključno je da se te stvari vrlo brzo nivelišu i da se u reakcijama drugih ljudi vidi koliko je to ozbiljno. Upravo to je ideja Tvitera, odnosno „Iksa“ – da informacije protiču slobodno, ali da ih recipijenti sami moderiraju“, kaže Tanasić.
Informativna histerija EU
Prema mišljenju našeg sagovornika, EU vodi, kako kaže, histeričnu informativnu politiku. Radi se o birokratskom sistemu u kome ideja da neko nešto stavlja u etar, a da to nije ideološki pravoverno, a to je upravo spisak pravila koji je Breton dostavio Masku, nešto je što je nezamislivo i nedopustivo.
„Oni su već pripretili blokiranjem „Iksa“. Ne bi im bio ni prvi put da nešto blokiraju. Ali, osnovna stvar je u tome da je EU u ovom konfliktu nastupila sa otvorenom podrškom jednoj strani u konfliktu i, samim tim, dobar deo ljudi je ovo shvatio kao jednu vrstu medijske podrške toj jednoj strani usmerenoj na to da se druga strana ne čuje na platformi koja je vrlo važan i relevantan izvor informacija“ ocenjuje Tanasić.
Kakva je budućnost nekadašnjeg Tvitera
Otkako je Ilon Mask preuzeo upravljanje Tviterom i pretvorio ga u platformu „Iks“, ideološki predznak ove društvene mreže umnogome se promenio, smatra naš sagovornik.
Ranije je bilo tihe moderacije i tihog potiskivanja informacija, pre nego što se otvoreno krenulo na zabranu sadržaja. Tanasić podseća da je bivši američki predsednik Donald Tramp u jednom trenutku „banovan“, odnosno da mu je zabranjeno da objavljuje na Tviteru. Takođe, Ilon Mask je otvorio poverljive dosijee iz kojih se videlo kako je bivše rukovodstvo Tvitera zabranjivalo objavljivanje informacija vezanih za zloupotrebe koje je činio sin sadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, Hanter.
Prema Tanasićevim rečima, sada na „Iksu“ ima mnogo više prostora za, na primer, desničarske ili konzervativne narative. Takođe i za narative teorija zavere i tome slično. Za sada, to deluje kao popuštanje ranijih stega.
Međutim, slika „Iksa“ na koju se prvo pomisli kada se pomene ova društvena mreža, da se sastoji od, kako Tanasić kaže, populacije tviteraških liberala i „linč-rulje koja razapinje ljude na krst zbog drugačijeg mišljenja“ i dalje opstaje. Ova slika nije nastala sa Maskom, ona postoji mnogo pre njegovog preuzimanja Tvitera, objašnjava naš sagovornik.
„Da li će Mask to da promeni, videćemo. U svakom slučaju, njegovi koraci idu u smeru decentralizovane platforme i gde god može, trudi se da izbegava totalitarne ili agresivne poteze sa pozicija moći, gde se neko zabranjuje, banuje, gasi i tome slično“, zaključuje Tanasić.