„Suverena imovina Rusije koja je u našoj nadležnosti ostaće zamrznuta sve dok Rusija ne plati štetu koju je pričinila Ukrajini“, navodi se u saopštenju.
Takođe su obećali da će nastaviti sa donošenjem zajedničkih mera kako bi zadovoljili finansijske potrebe Kijeva i 2024. godine.
Poziv Rusiji da obnovi prehrambeni sporazum
Ministri finansija i šefovi centralnih banaka zemalja G7 takođe su pozvali Rusiju da obnovi prehrambeni sporazum.
„Pozivamo Rusiju da brzo obnovi crnomorsku prehrambenu inicijativu kako bi se poboljšalo snabdevanje na globalnom tržištu i smanjila volatilnost cena hrane“, precizirano je u saopštenju.
Prethodno je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio da obustava prehrambenog sporazuma nije imala nikakvog uticaja na prehrambenu bezbednost zemalja u razvoju.
Prehrambeni sporazum
Prehrambeni sporazum prestao je da važi 18. jula, a Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i Ujedinjene nacije da se protivi njegovom produžavanju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da uslovi sporazuma koji se tiču Rusije nisu ispunjeni, bez obzira na napore UN, jer zapadne zemlje nisu planirale da ispune svoja obećanja.
Nakon prekida funkcionisanja crnomorske žitne inicijative i prekida morskog humanitarnog koridora, svi brodovi koji plove u akvatoriji Crnog mora ka ukrajinskim lukama, od ponoći 20. jula tretiraju se kao potencijalni prevoznici vojnog tereta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.
Zamrzavanje ruske imovine u SAD i Evropi
Nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi u vrednosti od oko 300 milijardi evra. Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog Euroklira, jednog od najvećih u svetu računovodstven-klirinških sistema.
Lideri EU su oktobra prošle godine naložili su Evropskoj komisiji da pripremi predloge za korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje obnove Ukrajine, iako EK do sada nije iznela takav predlog. Kremlj je saopštio da bi donošenje ovakvih odluka bilo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je ranije da će predstaviti legalan način korišćenja ove imovine u korist Ukrajine. Ali njena izjava izazvala je zabrinutost među zvaničnicima bloka i diplomatama, uključenih u višemesečne rasprave o ovoj ideji.