Ovako za Sputnjik najnovije pritiske na Srbiju zbog dešavanja u Banjskoj komentariše analitičar i advokat Branko Pavlović. Do juče smo, kaže on, imali „samo“ Aljbina Kurtija koji je insistirao da ne može da se formira ZSO, a sada vidimo da se cela situacija izdiže na viši nivo, da to ide korak dalje pričom o sankcijama.
Nema šanse za sankcije Srbiji
„Nogu je povukla“ predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani koja je na samitu Evropske političke zajednice u Granadi rekla da nema nastavka dijaloga Beograda i Prištine ukoliko se Srbiji ne uvedu sankcije.
Pavlović ističe da Osmani nema taj politički kapacitet koji sebi pridaje — da blokira priču oko takozvane normalizacije odnosa. Ona zastupa stanovište zapadnih država koje forsiraju da Beograd prizna da je Kosovo država u podjednakom kapacitetu kao i Srbija.
On podseća i da su premijeri Albanije i Hrvatske Edi Rama i Andrej Plenković iskoristili ovu situaciju da pritisnu našu zemlju i da zaprete sankcijama.
„Međutim, da razjasnimo, nema šanse da se sankcije uvedu i to je za nas odlično, jer zapravo njima vreme curi. Cela ta najostrašćenija briselska garnitura takođe početkom naredne godine ima izbore za Evropski parlament, a samo trinaest meseci ostalo je do predsedničkih izbora u Americi. U SAD ni Ukrajina više nije tema a kamoli KiM“, rekao je Pavlović.
Crvene linije
Nama, dodaje on, bilo kakva vrsta odlaganja razgovora Beograda i Prištine odgovara i naši pregovarači treba vrlo jasno da iznesu koje nadležnosti mi tražimo za Republiku Srbiju na celoj teritoriji Kosova i Metohije zbog povećanih tenzija, a koje će umiriti naše stanovništvo.
„Privremeno je privremeno, a trajno tražimo da Vojska Srbije bude jedina vojska na teritoriji Kosova i Metohije, da dinar bude jedino sredstvo plaćanja da nas predstavlja jedan ministar spoljnih poslova, da se ukinu administrativni prelazi. To su crvene linije. Nije crvena linija da ne može nezavisnost tzv. Kosova, jer to niko i ne traži, već traže da je Kosovo država kao i Srbija“.
Kad izađemo sa tim šta mi tražimo, onda će to delovati veoma smirujuće za sve i biće mnogo jasnije šta mi zapravo hoćemo kao ishod tih pregovora.
Smiriti situaciju
U osvrtu na događaje u Banjskoj, naš sagovornik ocenjuje da Srbi koji su tamo ubijeni nisu nikakvi teroristi već borci za slobodu zato što policijske paravojne formacije Prištine nemaju prava da nastupaju kao organi nezavisne države i otuda Srbima pravo da se bore protiv toga.
Međutim, kako kaže, ako možda i nije sporno što su Srbi naoružani, jeste sporno što je Milan Radoičić poveo ljude u akciju koja sto posto odgovara američkim interesima.
„To govori da moramo da izvučemo pouke da nam se tako nešto ne ponovi. Zapad će vršiti pritisak i tu naše vlasti nemaju neki veliki manevarski prostor. Moraće da se sprovede istraga, jer Srbija ima viši interes smirivanja te situacije u međunarodnim odnosima“, objašnjava Pavlović.
Besmislene optužbe Osmanijeve
Naš sagovornik komentariše i, kako kaže, besmislene optužbe Vjose Osmani da Srbija želi da „anektira sever Kosova“ po „krimskom scenariju“.
Kako kaže, Osmanijeva ne razume da na taj način izdiže celu situaciju na nivo principa međunarodnog prava. On podseća na činjenicu da ne postoje argumenti koji su 2008. bili na strani Albanaca kao nacionalne manjine da proglase nezavisnost Kosova.
S druge strane, ako govorimo o povratku Krima u sastav Rusije, Pavlović ističe da su Rusi imali sve elemente koje međunarodno pravo zahteva: tamo je ruski narod delovao brzo nakon Majdana i to ne može biti protivustavno, jer je Ustav prvo srušen u Kijevu.
„Oni samo mogu da kažu da ne prihvataju rezultate državnog udara, a nigde u međunarodnom pravu ne postoji obaveza nekog naroda da prizna državni udar za razliku od 2008. gde niko nije dovodio u pitanje ustavni koncept Republike Srbije i Povelje 1244“, obrazlaže Pavlović.
Političke promene neizbežne
Sagovornik Sputnjika ukazuje na još jedan neobični momenat skupa Evropske političke zajednice u Granadi. Kako kaže, tamo se razgovaralo o bezbednosti, a organizatori skupa su upravo ti koji su uzrok nebezbednosti tako što decenijama unazad ne primenjuju međunarodno. Oni, kaže Pavlović, izazovu nestabilnost i onda govore kako treba da pričaju o bezbednosti, izazovu energetski problem, a onda se hvataju za glavu kako da ga reše.
Sami su problem, uveren je on, i zato treba da stanu ispred ogledala i pričaju sami sa sobom, treba sebi da kažu da će da primenjuju međunarodno pravo i da uvažavaju druge i odmah će problemi nestati.
„Možda ne treba da očekujemo previše od sadašnjih garnitura koje su na vlasti u svim vodećim državama sveta — oni koji su nas uveli u ovu vrstu problema ne mogu biti oni koji će nas iz njih izvući. Ovo je još jedna od sesija ljudi koji su vodili promašene politike i čiji rezultati sada dolaze na naplatu i zapadnim društvima i treba sačekati političke promene koje zasigurno slede“, rekao je Branko Pavlović.
Pridruženje EU će ostati puka priča
U Granadi je jedna od tema bila i pridruživanje Evropskoj uniji, kao i o tome da bi nove članice mogle da postanu Ukrajina i Moldavija. Pavlović smatra da je sama priča o pridruživanju Evropskoj uniji dovoljna za kontrolu prostora država koje su na tom putu bez bilo kakvog prijema.
U Briselu su shvatili da su ta društva dovedena u stanje da uopšte nikad i ne moraš da ih primiš samo treba da im pričaš da ćeš ih primiti i tako ostvaruju svoje interese kontrole tih društava.
Ako bi, kaže Pavlović, Ukrajina bila primljena nekom odlukom onda bi nivo budžetskih doprinosa država članica EU, da bi se to pokrilo, doveo Poljsku i Mađarsku u poziciju da više daju nego što dobijaju.
To je priča koja nema mogućnost da se realizuje, uveren je Pavlović, koji primećuje da se Srbija se u odnosu na druge još ponaša trezveno i realno sagledava stanje u EU.
Opisujući situaciju, on podseća na Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta.
„Davao nam je uputstva kako treba da živimo, kad smo dobri, a kada loši, a sada u Slovačkoj nije prešao cenzus na izborima“, konstatuje Pavlović.