Protiv Kevina Mekartija glasali su i članovi njegove republikanske partije.
Kongresmen Met Gec zalaže se već neko vreme za smenu Kevina Mekartija sa mesta predsedavajućeg, koji je po toj funkciji i treći čovek Amerike, i ovaj put mu je to uspelo sa 216 glasova „za“ i 210 „protiv“.
U borbi za smenjivanje Mekartija demokratama su se priključili i pojedini republikanci, predvođeni upravo Gecom. Glasanje je usledilo nakon što je Mekarti optužen za „izdaju“, odnosno za vođenje tajnih pregovora sa Belom kućom oko daljeg finansiranja rata u Ukrajini novcem američkih poreskih obaveznika. Grupa okupljena oko kongresmena Geca, često nazivana radikalnom, odbacuje svaki kompromis sa demokratama i zahteva oštre mere štednje uz obavezni prekid pomoći Ukrajini u meri i obliku u kojem je do sada pružana.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji smatra da su podele u kongresu zapravo slika odnosa prvenstveno republikanaca i demokrata u pogledu njihovog stava prema globalizmu kao ideologiji, ali i njihovog stava prema potrebi menjanja spoljnopolitičkih strategija Sjedinjenih Američkih Država.
Republikanci su sve više svesni da njihova država ne može više da se ponaša kao jedina supersila u svetu i da diktira i usmerava globalne procese, suprotstavljajući se nastalom multipolarnom svetskom poretku, govori Kovač.
Još se neko pita
Republikanci sve više zastupaju Trampov stav i suverenistički pokret, shvatajući realnost međunarodnih odnosa, koji će omogućiti Americi da ostane jedan od centara moći, ali nikako u onoj meri i na onaj način na koji je to do sada bila, objašnjava Kovač. S tim u vezi, i kada je reč o ratu u Ukrajini, Amerika mora izraziti spremnost da razgovara sa drugim novonastalim globalnim silama i organizacijama koje ne dele isti sistem vrednosti koje promoviše Zapad.
Taj sukob između demokrata i republikanaca jeste u suštini sukob dva koncepta – globalizma i suverenizma, a suverenizam danas jeste vodeća ideologija u svetu, koju podržavaju i novonastale organizacije, pre svega prepoznate i u BRIKS-u i u Šangajskoj inicijativi.
Veći deo slobodnog sveta artikulišu upravo države BRIKS-a i Šangajske inicijative, kako u pogledu prirodnih bogatstava, tako i demografskih resursa, istraživanja, razvoja, nauke… smatra Kovač. Taj deo sveta je u razvoju i usponu, a zemlje predstavnice će biti najjače u multipolarnom svetskom poretku. Međutim, one ne isključuje saradnju sa zemljama Zapada, ali, naravno, ni ne podržavaju opstanak globalizma kao ideologije koja „teroriše mnoge narode i države i sprovodi nasilje širom sveta“.
Prelomna godina
Što se tiče unutrašnjopolitičke situacije u Sjedinjenim državama, Ameriku očekuju mnogobrojni problemi. Približava se godina izbora, raspleta, gde će dve ideologije i grupacije unutar Amerike imati svoj okršaj koji će odrediti kurs američke budućnosti, pa samim tim i spoljne politike.
Mnogi analitičari govore da kad bi postojala sloboda medija u Americi, kao što, nažalost, ne postoji, i kada se ne bi vodila kampanja protiv Trampa i trampizma kao pokreta, ideologija suverenizma bi postala značajno veća u Americi koja bi se tada vratila sebi i svojim izvornim korenima, dakle demokratiji, a ne nasilju duboke države, kako u Americi, tako i širom sveta.
Istraživanja koja sprovodi vladajući režim u Americi govore u prilog tome da raspoloženje naroda ide u pravcu redefinisanja politike i strategija Amerike, što znači da se i Amerika blago zaokreće putem suverenizma, svesna da se nasiljem ne mogu ostvariti ciljevi duboke države.
Ostaje nejasno da li će sledeće nedelje biti potrebne većine za izbor novog predsednika, ali i kako će se i da li će se od sada američka pomoć Ukrajini nastavljati.