KULTURA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu - sada još glasnije!

„Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu“. Stihovi Desanke Maksimović danas moraju biti još glasniji simbol protiv fašizma kada je Drugi svetski rat sve dalje u istoriji i svesti ljudi, a javljaju se novi oblici tog zla koje je dovelo do streljanja đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941.
Sputnik
Desanka Maksimović je samo par dana nakon streljanja đaka u Šumaricama u dahu napisala jednu od najznačajnijih i najpotresnijih pesama - „Krvava bajka“ koju je tokom rata skrivala u kovčegu ispod naslaga odela.

Bajka o pesmi

„Taj sanduk je tokom rata čuvao tu posebnu emociju za sve đake i streljane ljude. Kada pomenete 'Krvavu bajku' ljudi će pre pomisliti na streljanje nego na veliku pesnikinju. To govori o moći umetnosti da utiče na stvarnost. Nisam pronašao puno primera umetničkih dela koja bi mogla da budu neka vrsta pandana 'Krvavoj bajci' u smislu da u toj meri utiču na vidljivost određenih istorijskih događaja. Možda bi uslovno rečeno to bila 'Plava grobnica' Milutina Bojića ili Pikasova 'Gernika'“, kaže za Sputnjik istoričar i viši kustos Muzeja 21. oktobar u Kragujevcu Marko Terzić.
Terzić je u Muzeju 21. oktobar priredio izložbu posvećenu „Krvavoj bajci“ pod nazivom „Bajka o pesmi“ sa željom da ukaže na značaj umetničkog dela koje je postalo toliko važno da više ne opisuje nego je ugrađeno u sam identitet događaja o kome govori.
„Desanka je bila svesna da je napravila nešto veliko čim je samo par dana nakon streljanja od nepoznatog čoveka na ulici čula šta se dogodilo u Kragujevcu. U dahu je iznedrila tu pesmu. Sakrila je, čuvala je, svesna njenog značaja i da niko ne sme da je vidi jer je bilo opasno vreme i imalo bi posledice po celu porodicu. To je umetničko delo koje je steklo status nemerljivosti pa je i zaslužilo da ima posebnu izložbu“, ističe Terzić.
Kovčeg u kome je Desanka Maksimović tokom rata skrivala rukopis pesme "Krvava bajka" od nacista

Meta cenzora

Posetioci u Muzeju 21. oktobar mogu videti i originalni Desankinom rukom načinjen prepis „Krvave bajke“ u sanduku u kome je čuvala prvu verziju, a koji im je poklonio njen sestrić Branislav Milakara.
„Ne znamo šta se desilo sa tom prvom verzijom, verovatno ju je videla samo ona. 'Krvava bajka' je prvi put štampana 1946. godine, najverovatnije na osnovu njenog prekuca koji je načinila na svojoj pisaćoj mašini. Otkucala je pesmu na mašini, koju danas čuva njena zadužbina, i dala da se štampa. Srpska akademija nauka i umetnosti ima još jedan prepis“, kaže Terzić.
Autor izložbe „Bajka o pesmi“ je pronašao zanimljivo pismo, koje ranije niko nije video:
„Godine 1977. kada je u Jugoslaviji dolazilo do nacionalističkih previranja, i 'Krvava bajka' je dovedena u pitanje, taj ogroman i priznat simbol. Nekoliko godina pre nego što je Desanka Maksimović kandidovana za Nobelovu nagradu, neko ko je bio vrlo revnosan u toj, možemo reći, cenzuri, zabrinuo se zbog završetka pesme ('Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta'), smatrajući da on nosi neku religijsku konotaciju. Desanka u tom pismu reaguje i kroz lepu pesničku metaforu zaustavlja cenzuru pesme. Činjenica da je 'Krvava bajka' , mogla da postane meta, ukazuje na dijagnozu zemlje kojoj predstoji rat“.
Desanka Maksimović

Sećanje na žrtve

„Krvava bajka“ vremenom postala nešto više od pesme i svoj vrhunac doživljava u opštem obožavanju kada su je svi dečaci i devojčice širom velike Jugoslavije učili i recitovana je stotine hiljada puta ispred i u Muzeju 21. oktobar.
„Kada je došlo do kraha narativa koji je uobličavao Jugoslaviju, koja se krvavo raspala, 'Krvava bajka' opstaje, ali nije više značajna kao što je bila pre raspada zemlje, recimo, nekom dečaku iz Slovenije. Posle raspada deca iz drugih zemalja jednostavno osećaju da ta pesma ne pripada njima i na neki način se pesma prilagođava okvirima nove zemlje. Čini mi se da nije previše trpela od napada nacionalističkih stremljenja kojih je bilo u svakoj zemlji, jer je ona patriotska pesma. Govori o žrtvama i teško joj je naći zamerku“, naglašava Terzić.
Smatra da danas pogotovo treba isticati Desankinu pesmu kao simbol protiv fašizma i rata:
„Ono što je osnovni problem sa tom pesmom i uopšte sa simbolima koji govore protiv fašizma jeste da Drugi svetski rat ostaje sve dalje u istoriji, sve dalje od nas. Moja želja jeste da se vrati na sto i potencira kao jedan od simbola upravo ova pesma jer smatram da je u ovom vremenu potrebno da imamo svest o čemu je ona govorila, čemu je služila, na koji način je nastala, u kom kontekstu i da to povežemo sa našim vremenom, da se svako zapita da li bi njemu moglo da se dogodi ono što se desilo kragujevačkim đacima. Postoje razne vrste postfašizma, pojavljivanja tog zla koje dovelo do stradanja dece u Kragujevcu“.
Spomenik u Šumaricama
Pisma na izložbi pokazuju veličinu „Krvave bajke“ u globalnim svetskim okvirima. Prevođena je na kineski i ruski, ali Terzić smatra da nijedan prevod ne može da uhvati tu „savršenu izbalansiranost osećanja i svega onoga što je utkano u tu pesmu, koja je jednostavna, ali odzvanja“:
„Ona je samo svojim naslovom postala opšte kulturno mesto. Najpoznatiji film o streljanju u Kragujevcu se zove 'Krvava bajka', jedan japanski umetnik je napravio anima strip 'Krvava bajka'. Naslov je postao jednak samom događaju. Imenuje streljanje u Šumaricama. Sintagma 'brdoviti Balkan' iz te pesme se takođe koristi u raznoraznim kontekstima, ali najbolje je mogu razumeti samo ljudi koji govore srpskim jezikom“.
SRBIJA
Streljanje u Šumaricama: Simbol stradanja i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata
KULTURA
Krvavi oktobar 1941: Potresna priča o masakru u Kragujevcu dobila lice i to u stripu
Komentar