Skupština Republike Srpske nedavno je usvojila u prvom čitanju Nacrt Zakona o posebnom registru i transparentnosti rada neprofitnih organizacija. Odmah se oglasila američka ambasada u BiH, koja je u objavi na Tviteru ocenila da to predstavlja „još jedan potez Vlade RS da ograniči osnovne slobode i građanske slobode stanovnika Srpske“.
U Americi ne smeta ali u RS smeta
To je utoliko više čudno što ovakav zakon koji je toliko pogodio Amerikance, imaju i oni sami. Radi se dakle o Aktu o registraciji stranih „agenata“/državljanina/organizacija koji postoji u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji je RS napisala upravo sledeći američki primer.
Međutim, kako kaže politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara, problem je u tome što će ovaj zakon omesti uglavnom NVO koje se bave „špijuniranjem Republike Srpske“ za potrebe Amerike i njenih saveznika.
„Takav zakon imaju i Rusija i Amerika, i on je skoro identičan, jer nijedna velika sila neće da dozvole da iz inostranstva stižu pare za nevladin sektor koji se „zalaže“ za demokratiju i slobodu javnog govora. Taj zakon nije smislila ni izmislila RS, već on postoji u drugim zemljama. Posebno Amerikanci ne bi trebalo da se bune, jer je taj zakon skoro pa prepisan od njih,“ napominje Kozomara.
Trag para vodi do Amerike
Naš sagovornik kaže da u BIH, i na teritoriji RS postoji više od 2000 nevladinih organizacija čije je finansiranje upitno.
„Logično je da se postavi pitanje odakle svima njima toliki novac. Porez ne plaćaju državi u kojoj deluju, bolje rečeno, protiv koje deluju, i logično je da država mora da preduzme neke korake da to zaustavi,“ napominje sagovornik Sputnjika iz Banjaluke.
Isto takao, kaže Kozomara, Amerikancima to smeta jer RS o tome odlučuje bez njihove kontrole i volje, a zna se da su pare u tom sektoru uglavnom američke.
„Razlog je to će njihovi prikriveni špijuni koji čine većinu u tim organizacijama biti razotkriveni jer će morati da se zna tok novca i ko šta zastupa od tih NVO. Mada, Amerikanci obično gledaju da to doniranje, kako ga zovu, sakriju i to obično ide preko njihove partnerske firme. Da ih ne imenujem, ali uglavnom američke pare dolaze preko švedskih fondova, argentinskog i tako dalje kako bi se prikrio trag. Ali opšte je poznata stvar da je najveća bol bilo koga iz tog sektora kada ih pitate ko ih finansira. To je kao da ste im zabili prst u oko,“ napominje Kozomara.
Kako to izgleda u SAD
Iz američke ambasade su poručili da će ovaj zakon staviti nevladine organizacije pod povećan pritisak, učiniti ih podložnim krivičnom gonjenju za legitimne aktivnosti i smanjiti njihovu sposobnost da pružaju važne socijalne usluge za javnost.
Inače, ovakav zakon u Americi se zove Zakon o registraciji stranih agenata (FARA) i usvojen je 1938. godine. FARA zahteva od određenih agenata sa stranim kapitalom koji su angažovani u političkim ili drugim aktivnostima da periodično javno objavljuju o učešću stranog novca u njihovom radu, kao i aktivnosti, primanja zaposlenih i isplate za podršku tim aktivnostima.
Otkrivanje potrebnih informacija olakšava vladi i američkom narodu procenu aktivnosti takvih osoba/ organizacija u svetlu njihove funkcije stranih agenata.