Kako navodi, Zapad je bio siguran da će njihov „šok zbog dešavanja u Ukrajini deliti i zemlje Juga“. Međutim, nakon nekog vremena „suočili su se sa stvarnošću: insistiranje Zapada da stavi Ukrajinu na čelo globalnih drama izazvalo je negativnu reakciju“.
Kaufman smatra da su mnoge zemlje Juga, koje ne podržavaju nužno stav Rusije, u tome videle „odličan primer dvostrukih standarda zapadnih sila koje su toliko ravnodušne prema ratovima koji se vode na Jugu“.
Sada su se, po rečima novinarke, zemlje Juga jasno istakle, što sve više potkopava poziciju Zapada. Kako primećuje, to se dobro vidi nakon tri međunarodna samita koja su održana u avgustu i septembru: samita BRIKS u Johanesburgu, samita G20 u Nju Delhiju i Generalne skupštine UN u Njujorku.
Što se tiče BRIKS, umesto da pozovu zapadnog lidera, predsednika Francuske Emanuela Makrona koji je želeo da učestvuje na samitu, grupa je proširila sastav tako što je primila još šest zemalja Juga, primećuje Kaufman.
Sledeća epizoda je G20, a organizacijom je ove godine predsedavala Indija. Po mišljenju jednog visokog evropskog diplomate kojeg citira Kaufman, samit je bio „neviđeno žestok“, pošto je Zapad „zbog napretka postignutog u oblasti klimatskih promena, morao da pristane na ustupak u situaciji oko Ukrajine u završnom saopštenju, koji je prema Rusiji bio blaži od dokumenta koji je grupa usvojila nakon sastanka na Baliju u 2022. godine“. Takođe navodi da Evropljani nisu mogli da promovišu svoje ideje. Sve u svemu, po rečima novinarke, „Zapad nije očekivao takav otpor“.
Što se tiče Generalne skupštine UN, američki predsednik Džo Bajden bio je jedini lider države – stalne članice Saveta bezbednosti koji je i prisustvovao. Istovremeno, njegov govor nije bio isti kao prošlogodišnji: američki lider je stavio akcenat na održivi razvoj, klimu i reformu međunarodnih institucija, a na sukob u Ukrajini se osvrnuo tek u završnom delu.
Vojni, politički i diplomatski neuspeh
Još jedan dokaz slabljenja Zapada bila je odluka o povlačenju francuskih trupa iz Nigera, piše Kaufman. Taj korak, na koji se Pariz odlučio dve godine nakon odlaska vojske SAD iz Avganistana, odražava vojno, političko i diplomatsko povlačenje Zapada iz zemalja Globalnog juga, konstatuje novinarka.
To je dokaz da su vojne intervencije Zapada u zemljama Juga propale, ocenjuje Kaufman.
Novinarka konstatuje da je ove godine postalo jasno da glavni igrači Juga više ne slede retoriku SAD i Evrope, te da se to više ne može ignorisati. Kaufman ističe da se njihova vizija sve više zasniva na zahtevima za drugačijom organizacijom sveta. Kako je rekao profesor sa Univerziteta „Džavaharlal Nehru“ u Nju Delhiju na kojeg se novinarka poziva, Zapad shvata da njegovi „ekskluzivni međunarodni klubovi više ne mogu da rešavaju sve svetske probleme“.
Kaufman ističe da je nesposobnost Zapada da „nametne svoje viđenje sukoba u Ukrajini dovela do zaobilaženja sankcija koje su uvedene Moskvi, čemu su doprinele mnoge zemlje“.
Zahvaljujući tome, ruska ekonomija se drži bolje nego što se očekivalo", zaključio je Kaufman.
U nastavku pogledajte novo izdanje emisije „Moj pogled na Rusiju“: