Fokin je doputovao u Beograd sa ansamblom teatra „Aleksandrinski“ koji je večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta izveo predstavu „Ženidba“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, a u njegovoj režiji.
Odnos čoveka i spoljnog sveta univerzalan problem
Stručna kritika u Rusiji ocenila je njegovu postavku kao „jednu od najmaestralnijih i najsmešnijih pozorišnih predstava u poslednjih nekoliko godina”, da je urađena „neočekivano i originalno” kao i da će „definitivno izdržati test vremena”.
Oštar sukob između Potkoljosina i pomalo apsurdne i haotične stvarnosti koja ga okružuje i koja ga provocira da izvodi najneverovatnije vratolomije
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Vladimir V.Postnov
„Iako kritika često greši, mislim da je ovoga puta donekle u pravu. Ne mogu da vam garantujem da će predstava preživeti vreme i da će biti vanvremenska, ali je sada živa, vrlo aktuelna i siguran sam da će biti još dugo“, ističe Fokin.
Oštar sukob između Potkoljosina, glavnog junaka Gogoljeve „Ženidbe“, koji nastoji da sačuva svoj lični svet, i pomalo apsurdne i haotične stvarnosti koja ga okružuje, za Fokina je uvek aktuelna i bitna tema:
„Jedan od univerzalnih problema jeste upravo taj odnos čoveka sa spoljnim svetom, da li mu se prepušta, da li se bori protiv njega ili ne“.
Kao umetnički direktor teatra „Aleksandrinski“ nastoji da udahne novi život tradiciji:
„Ukoliko se ne protrudimo da tradiciji damo novi impuls, učinimo je savremenijom i bližom savremenom životu, ostaćemo mrtvo pozorište. Tada nije bitno koliko mi i pozorište imamo godina - da li 267, 10 ili dve, jer i avangarda može biti i mrtva i lažna“.
Valerij Fokin i direktor teatra "Aleksandrinski" Sergej Jemeljanov
© Sputnik / Marija Jakovljević
Gostovanje u Beogradu posebno važno danas
U razgovoru sa novinarima uoči predstave „Ženidba“ Fokin je istakao značaj međunarodne saradnje kroz koju se grade odnosi između pozorišta:
„Ovo je naše prvo gostovanje u Beogradu. Izuzetno mi je drago što su naša dva pozorišta počela da sarađuju. Posebno je to važno u današnjem trenutku vrlo specifičnog konteksta. Pozorište je jedno od retkih mesta u kojima se mogu naći ljudi najrazličitijeg pogleda na život i svet i mogu na isti način da dožive predstavu i da ih taj osećaj i doživljaj poveže. Dešavalo se da uđem u sukobe sa kolegama, da imamo izvesne nesuglasice, nesporazume, ali kada uđemo u pozorišnu salu sve to nestaje“.
Zapaža da je srpska kultura na visokom nivou:
„Nadam se da će publika u Beogradu lepo prihvatiti našu predstavu i doživeti je na pravi način. Mislim da je ovo i za mene i za naše pozorište svojevrstan ispit - da se pojavimo i igramo na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu i nadam se da ćemo taj ispit uspešno položiti. Naše pozorište je staro 267 godina, ali moramo da budemo i dalje živi ili ćemo postati muzej. Ukoliko dokažemo i srpskoj publici da smo i dalje živi, biću srećan i 10 aviona kojima smo dovezli scenografiju biće potpuno opravdani“ .