Šum užasa u Donjoj Gradini: Priča preživelih logoraša iz Jasenovca - na potpuno nov način

Jedan od najautentičnijih i najsvestranijih muzičara svoje generacije prvi put piše operu koja će biti i njegov doktorski rad:

„Doktorat je bio samo izgovor da napišem operu o kojoj razmišljam od kada sam bio u Americi 2012. Jedan od ljudi iz mog benda mi je rekao da njegova rođaka kao dete spašena iz logora. Pomenuo mi je i dokumentarni film 'Šifra: Perla' o deci koju je Diana Budisavljević spašavala iz logora. Stavljali su deci kartonske oznake oko vrata sa imenom i prezimenom, ali se dešavalo da oni pojedu taj karton pa su ih zamenili metalnim pločicama. Neka deca su imala imena, jer su znala da ih izgovore, ali bilo je dosta male dece koje su zavodili po brojevima i šiframa. Tada mi je sinula ideja o operi o Jasenovcu“, kaže Sedlar za Sputnjik.

Počeo je da gleda filmove, sakuplja knjige, a onda je otišao u Jasenovac:

Najveći problem mu je, priznaje, da napiše libreto za operu:

„Pokušao sam da nađem saradnike, ali nisam uspeo. Jednima miriše na nacionalizam, drugima na nešto drugo, pa sam odlučio da napišem sam iako nisam dramski pisac. Drago mi je što sam silom prilika morao da uplivam i u taj zanat pisanja libreta“.

Okupiran je izborom priča - koja svedočenja preživelih da smesti u sat vremena opere:

„Iz autentičnih svedočanstava preživelih logoraša možete da ispričate dobru lekciju iz istorije. Problem mi je kako od svih tih priča napraviti neku kompilaciju, svedočanstvo o tom stradanju, kako izabrati priče koje će oslikati taj užas. A tek je bio izazov dati zvuk tom užasu koji se događao“.

Sedlar kaže da je želeo da napravi operu sa srećnim krajem, da nikome ne upire prst u oko, uveren da ne treba živeti u prošlosti, ali onda je otišao u Jasenovac i video njihov odnos prema toj prošlosti.

„Sigurno ste videli onu decu koja leže na podu, sa muvama preko tela, to je iz bolnice u Staroj Gradiški. Diana Budisavljević je obilazila tu decu i uslov da odvede dete bio je da može da stane na noge ili ostaje da umre. Ja sam otišao u Staru Gradišku. Oni su taj logor zvali Jasenovac 5. To je 40 minuta kolima od sela Jasenovac. Mnogo je i drugih sela tu. Nije bilo lako prebaciti grupe ljudi do logora pa su ustaše išle i klale ih tamo gde žive. Stara Gradiška je danas zgrada koja propada, ispred nje raste drveće i postoji ograda na kojoj piše 'Ne ulaziti bez odobrenja'. Ne postoji nijedna tabla. Stranac, koji bi tamo došao, video bi samo neku zgradu koja propada i mali spomenik za devet domobrana koji su poginuli 1991/1992, a za hiljade i hiljade žena i dece nastradalih u tom logoru ne postoji nikakvo obeležje“.

Sedlar je spavao na mestu gde je bila ustaška bolnica:

„Tu je sačuvana mala kuća. Kada uđete unutra, vidite stare stolove, fioku koja se raspada i na zidu jevrejsku zvezdu. Tu su radili jevrejski lekari koji su lečili ustaše“.

Prelistao je i knjigu sa imenima žrtava Jasenovca:

„Uspeo sam da nađem samo jednog Sedlara, ali kada pogledate kako Hrvati svojataju Teslu, treba im reći da odu u Jasenovac i pogledaju koliko Tesli su pobili. Od kada sam ušao u tu tematiku, uhvatilo me i ne pušta me. Umrla mi je majka, desio se kovid i dalje sam ostao u toj priči. Kada sam osetio miris te zemlje, obišao sva ta mesta, ušao sam još dublje u tu tematiku i to celokupno iskustvo sada izlazi iz mene“.

Operu će 23. oktobra izvesti Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ uz ženski hor i soliste (tri muška i tri ženska glasa).

„Te tri muške uloge sam siguran da će biti glumci, a ne pevači, jer ako pevate o nečem takvom, vi ga uvijate i uzimate efekat samoj priči koja je najbitnija. Shvatio sam da mi je bitnije da imam glumce koji mogu izražajno da pročitaju tekst i muziku koja će ih pratiti“, kaže Aleksandar Sedlar i dodaje da još nije odabrao soliste.