Fizičar Friman Dajson predložio je 1960. godine koncept „Dajsonovih sfera“ - kolosalnih struktura napravljenih oko zvezda koje je okružuju i preuzimaju energiju iz nje. Dajsonov najvažniji rad, „Potraga za veštačkim zvezdanim izvorima infracrvenog zračenja“, predstavio je ovu ideju i mogućnost njihovog otkrivanja kroz emisije „otpadne toplote“ u srednjim infracrvenim talasnim dužinama.
Lociranje Dajsonovih sfera
Do danas se infracrveni potpisi smatraju održivim tehnološkim potpisom, naglašavajući trajnu važnost Dajsonove vizije.
Međutim, napori da se lociraju Dajsonove sfere na temelju potpisa otpadne toplote do sada nisu dali rezultate, što je podstaklo pozive na novi pristup. Profesor astrofizike Džejson T. Rajt iz PSTI-ja (Penn State Extraterrestrial Intelligence Center) Državnog univerziteta Pensilvanija i Centra za egzoplanete i nastanjive svetove, zalaže se za pomak prema traženju znakova aktivnosti, a ne samo toplinskih potpisa u potrazi za vanzemaljskim inteligentnim životom.
Ključ Rajtove studije koja to predlaže je takozvana Landsbergova granica, koncept u termodinamici koji predstavlja teoretsku granicu efikasnosti prikupljanja sunčevog zračenja. Rajt tvrdi da bi tehnološki napredan život mogao da raste i iskoristi veće količine te energije, ali da ta sposobnost ima i apsolutnu granicu - ukupnu energiju koju zvezda oslobađa (vidljiva svetlost, infracrvena, ultraljubičasta itd.).
Drugačija strategija
Rajt naglašava potrebu za drugačijom strategijom. Ako to nije vrsta zvezde oko koje obično kruži materijal, onda možemo bolje da pogledamo i vidimo da li materijal izgleda kao prašina ili nešto drugo, predložio je Rajt. Taj novi smer potrage nadilazi tradicionalna pretraživanja zasnovana na toploti.
Međutim, izazov leži u nedostatku jedinstvene teorije o pojavi otpadne toplote zbog nepoznatih materijala u Dajsonovoj sferi, a Rajt priznaje to ograničenje. On objašnjava da ne postoji fundamentalna teorija o tome kako bi otpadna toplota izgledala.
Rajt istražuje svrhu Dajsonovih struktura i kako one određuju svojstva materijala. Dajson je i sam priznao da je hvatanje energije zvezde samo jedna potencijalna namena sfera, jer te bi strukture mogle da posluže i kao zvezdani motori ili kolosalni superračunari.
Postoje inženjerske prepreke projekata kao što su Dajsonove sfere, a Rajt predlaže pristup postepene izgradnje kako bi se proširio nastanjivi prostor oko zvezde.
Primenjujući termodinamiku zračenja, Rajt zaključuje da bi manje, toplije Dajsonove sfere bile optimalnije i isplativije za gradnju, te poziva na razmatranje viših temperatura Dajsonovih sfera. U tom slučaju, naučnici bi mogli da prošire naše parametre pretraživanja na temperature znatno iznad 300 kelvina (oko 27 stepeni Celzijusa, što je malo toplije od Zemlje), jer je ekstrakcija zvezdane svetlosti i energije efikasnija bliže zvezdi, gde su stvari toplije, ističe Rajt.
Mogući kandidati za vanzemaljske megastrukture
Rajtov naučni rad mogao bi da oblikuje buduća pretraživanja u potrazi za megastrukturama, a jedno takvo vodi astrofizičar Matijas Suazo sa Univerziteta Upsala, zajedno sa kolegama sa Projekta Hefaistos. Oni su, koristeći podatke sa opservatorija NASA i ESA, napravili spisak od 20 mogućih kandidata, koji čekaju na ispitivanje naprednim teleskopima, piše „Junivers tudej“.
Kombinovani podaci opservatorija, koje su proučavali, pokazali su da postoji čak pet miliona mogućih kandidata.
Suazov tim je napravio selekciju, koristeći model zasnovan na temperaturi i svetlosnim svojstvima, kako bi eliminisali moguće prirodne izvore, a potom izdvojili 20 kandidata za koje postoji najveća mogućnost da su u pitanju Dajsonove sfere.