KULTURA

Dogovarali smo komad o Milunki Savić: Duško Kovačević otkriva detalje poslednjeg razgovora sa Jagošem

Kada gledate predstavu Jagoša Markovića znate da je njegova baš kao što možete bez čitanja potpisa na slici nekog čuvenog umetnika znati ko je naslikao. Likovnost i senzibilitet za raskalašnu i temperamentnu igru ljudi Mediterena i renesansnih komedija bili su njegov rukopis, kaže za Sputnjik dramski pisac i reditelj Dušan Kovačević.
Sputnik
Vest o smrti jednog od najznačajnijih srpskih pozorišnih reditelja iznenadila ga je i šokirala:
„Sinoć sam bio u poseti jednom prijatelju u bolnici i vraćajući se kući, javio mi se prijatelj iz Crne Gore koji mi je rekao da je Jagoš preminuo. To je jedna od onih užasnih vesti kada ne možete da prihvatite i ne razumete to što vam govore“.

Planirao da režira komad o Milunki Savić

Pre tri dana su razgovarali telefonom o komadu koji je Marković trebalo da režira u Zvezdara teatru:
„Imali smo dogovor da u decembru počne da radi jednu lepu, malu, kamernu predstavu. Bio je raspoložen, raspitivao se o terminima zato što je već imao zakazane probe za novi komad. Rekao mi je da se iz Kotora vraća krajem meseca i da će mi se javiti kada dođe da se nađemo u Zvezdari i dogovorimo oko svega u vezi predstave. Uvek temperamentan i sa povišenom kreativnom temperaturom, sa radošću je pričao da će ući u tu priču. To je zapravo komad o Milunki Savić. Pošto se sledeće godine obeležava 110 godina od početka Prvog svetskog rata želeli smo da zajedno napravimo posvetu toj veličanstvenoj ženi“.
U razgovoru su se dotakli i gostovanja „Urnebesne tragedije“ u Budvi koje je prošlo fantastično sa pozivom da gostuje u još nekim gradovima:
„Kada sam jutros video vesti o njegovoj smrti, ponovo sam se iznenadio. Sve sam mislio da je ono sinoć bila neproverena vest. Da li je moguće da čovek u punoj kreativnoj i životnoj snazi nestane u trenutku? Naše poznanstvo i prijateljstvo dugo 30 godina, ispunjeno predstavama koje je radio po mojim dramama i onim koje je režirao u Zvezdari, prekinulo se u sekundi. Taj naziv 'Urnebesna tragedija' postao je simboličan kao poslednja njegova režija u Beogradu“.

Pojavio se odjednom i osvojio sve

Upoznali su se kada je Markovićeva predstava „Kate Kapuralica“ gostovala u Kovačevićevom Zvezdara teatru:
„Bio sam fasciniran kada je napravio tu svoju, možda najčuveniju, predstavu. Bio je četvrta godina ili je možda tek završio akademiju. Bio sam iznenađen darom i neverovatnom energijom kojom je ta predstava zračila. U većini svojih predstava je imao tu renesansno-mediteransku raskoš. Retki su trenuci u istoriji našeg pozorišta kada se pojavi mlad čovek i postavi visok standard. Ljudi se kale i grade kroz manje predstave i idu putem korak po korak, a on je odjednom napravio nešto što je bilo čudno i što je osvojilo i publiku i ljude koji se bave pozorištem, naročitio glumce. Umeo je da radi besprekorno sa glumcima koji su mu verovali. Često je radio i scenografije. Za ovu moju predstavu je napravio jednu od najlepših scenografija koje sam video u mojim komadima do sada“.
Otišao je, kaže Kovačević, u kreativno najboljim godinama:
„Mogao je narednih 15-20 godina da radi gospodski i mirno. Kada razmišljam o svemu tome, počevši od samog sebe i mnogih ljudi sa kojima sam više od pola veka radio, mogu reći da je mnoge ljude ta zavisnost od nikotina koštala života. Nažalost je tako. To je možda poruka i pouka mladim ljudima da je zavodljivost tog opijata pogubna. To pričam u ime desetina mojih prijatelja. Jagoš je nažalost pušio kao Bata Stojković. Verovatno je to uzrok njegove iznenadne smrti. Bio je raspoložen pre tri dana. Sigurno je u pitanju srce“.
Jagoš Marković preminuo je 22. septembra u 57. godini.
Režirao je više od pedeset predstava za koje je osvojio veliki broj najznačajnih nagrada.
KULTURA
Stvarao je pozorišna čuda uvek dosledan svojoj misli: Oproštaj od Jagoša Markovića
Komentar