Patrijarh Porfirije je istakao da je to ono što nas je oblikovalo i čuvalo kroz vekove.
„Tamo gde nema pravoslavne vere, a postoje oni koji sebe zovu Srbima u najmanju ruku, oni nisu u pravom smislu te reči potpuni ili nisu u pravom smislu te reči naslednici Svetog Save“, kazao je patrijarh, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Patrijarh Porfirije je rekao i da danas ima onih koji vide Crkvu kao „organ, kao oruđe koje treba da posluži u ostvarenju nekakvih ličnih, grupnih, ali u svakom slučaju ciljeva koji nemaju veze sa suštinom života“.
„Znamo da kao što je čovek bez duše leš, tako je i svaka srpska zajednica, svako srpsko mesto i svako srpsko naselje koje u sebi nema hram mrtvo naselje. Ono može biti da spolja ima obrise i formu, ali ono ne živi istim otkucajem pravoslavnog srca kojim je počelo za nas da kuca srce Svetog Save i kroz tolike svete do naših dana“, kazao je patrijarh.
Podsetio je da je bilo vremena „kada smo gubili svoje države i kada smo živeli u različitim državama“.
„Takva je situacija i danas, ali pravoslavni srpski narod i kada nije imao svoju državu živeo je punim plućima, jer je živeo crkvom svojom i pravoslavnom verom. U vremenima kada je podeljen u mnogo država, pored mnogo toga što je zajedničko, postoji i zajednički koren, zajednički temelj i zajednička kruna i to jeste pravoslavna vera“, rekao je patrijarh i ukazao da o tome svedoči Zvorničko-tuzlanska mitropolija, zapravo Zvorničko-srebrenička mitropolija koja postoji od 1232. godine.
Naglasio da treba imati na umu da „mnogi pokušavaju i danas da nas dele“ i čak da postignu da jedan deo naroda ustane protiv drugog.
Poručio je da je u srpskom narodu, bez obzira na to što danas živi u mnogim državama i na mnogim kontinentima, svugde gde je Srbin i gde god da se nalazio brat je drugom Srbinu.
„I onaj iz Amerike nas ovde u Zvorniku oseća svojima, svojom braćom i sestrama, zato što postoji jedan te isti krvotok, jedno te isto disanje, isti otkucaj srca, a to je naša pravoslavna vera i naša crkva“, rekao je patrijarh i dodao da je zato važno da su svi Srbi blagosloveni molitvama okupljeni češće u crkvama ne samo na ovom mestu već i preko Drine, širom RS, u čitavoj BiH, Crnoj Gori, Dalmaciji, na KiM, u Makedoniji, Americi i Evropi.
„Naši temelji su nemanjićki, svetosavski“
Episkop zvorničko-tuzlanski Fotije je podsetio da je pre današnjeg dana, patrijarh u Zvorniku bio pre 90 godina. Bio je to, kako je podsetio, patrijarh Varnava sa vladikom Nikolajem i mitropolitom Petrom Dabrobosanskim i tadašnjim mitropolitom Nektarijem Kruljom.
Prema njegovim rečima, za dva dana svečanosti u Zvorniku, srpski narod je doživeo i istoriju i eshatologiju.
„Istoriju smo doživeli dok smo praznovali dvesta godina Starog hrama ovde u Zvorniku ... Sećali smo se istorije ovog kraja, borbe pravoslavnih Srba za opstanak i očuvanje svetinja, sećali smo se predaka koji su se Krstom i Vaskrsenjem borili da postave temelje svog življenja ovde“, rekao je vladika.
Podsetio je da je to naša istorija, istorija Srba u Republici Srpskoj.
„To je istorija Nemanjića koji su podigli najstarije manastire u našoj eparhiji: Tavnu, Ozren, Papraću i Lovnicu u XIV veku. Potom su podizane i sve druge naše svetinje. Dakle, temelji su isti kao u Srbiji – nemanjićki, svetosavski, posvećeni Bogu i veri pravoslavnoj“, rekao je vladika i dodao da je danas bio i eshatološki događaj, jer kada se osveštava jedan pravoslavni hram to nas uvek vraća ka osvećenju Hrama jerusalimskog, Hrama Vaskrsenja Hristovog.
Naglasio je da se danas u Zvorniku videlo jedinstvo srpskog naroda i crkve.
„Na istom mestu su predstavnici naše Crkve i RS. To je taj nemanjićki ideal koji hoćemo da negujemo i čuvamo, ideal dvoglavog orla koji simbolizuje da su crkvena i zemaljska vlast u saglasju, u sadejstvu, a da je nad njima samo Bog“, rekao je vladika i podsetio da je to upravo značenje dvoglavog orla sa krunom.