Studenica sija do Moskve: Velika misija Ruskinje – širi srpstvo u svojoj zemlji

Ovo za Sputnjik kaže Svetlana Zimodro, student srpskog jezika na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, sa kojom pričamo baš u porti ovog srednjovekovnog srpskog manastira:

Sreli smo je u studentskom kampu Ruskog geografskog društva, tokom posete manastiru, oslonjenu na zid hrama Srpske pravoslavne crkve u kojoj se kandilo nikada nije gasilo, punih osam vekova.

Svetlana to zna, zna šta to znači, Studenica je, kaže, za nju nešto posebno. Već na prvoj godini fakulteta naučila je sve o njoj, a kada je prvi put došla u Srbiju, morala je da je vidi. Zaputila se autobusom sa još dve koleginice iz Rusije.

„Iz Beograda do Kraljeva, pa još jednim autobusom, kad smo stigle, bukvalno smo se ukopale. Toliko je neverovatna ovde priroda i toliko se prirodno ovaj manastir, ova crkva uklapa u sve te lepote. Išle smo sledećeg dana na liturgiju, baš rano, bilo je prehladno. Oktobar, nismo očekivale, obukle smo sve što smo imale. Skoro da nije bilo ljudi, bilo je svega nekoliko monaha ovde. To je bila posebna atmosfera, ali mi je bilo žao što nisam videla freske, bile su skrivene zbog obnove“.

Nekoliko godina kasnije, kada je ušla, a pre nego što je dala izjavu za Sputnjik, konačno je videla freske iz vremena Svetog Save. Na licu joj se videla promena:

„Ponovo taj osećaj, morala sam da stanem i neko vreme da ostanem bez pokreta, samo da vidim ovu lepotu. Kada pričamo o srpskoj duhovnosti, naravno, mi ponešto znamo zato što smo pravoslavci, znamo i srpske svetitelje. Ljudi koji idu u crkvu znaju Svetog Savu, naravno i Nikolaja Velimirovića koji je dosta popularan i mnogo prevođen u Rusiji“.

Svetlana ima 23 godine, sada je na master studijama srpskog jezika, to je, kaže razumljivo, jer, iako do kraja nije bila sigurna šta radi kada je upisivala fakultet, zavolela je srpski već na prvom času.

„Profesorka je najavila da će pričati samo na srpskom, uplašila sam se, ali sve je bilo razumljivo, bila sam toliko oduševljena kad sam izašla i odmah znala neke reči. Kasnije, bila sam sve srećnija, počeli su časovi srpske kulture, književnosti. Učili smo i o manastirima, sećam se slike Studenice, morala sam da znam ko je ktitor, mnogo sam to zavolela. I putovanja po Srbiji, stažiranja, išla sam u Beograd na razmene. Išla sam i u Crnu Goru u školu srpskog jezika, to mi je toliko obuzelo dušu“, kaže Svetlana.

Dodaje da je imala krizu na trećoj godini, onu „kada želiš da ostaviš sve“, čak, je kaže, mislila da će biti beskućnik, jer šta da radi sa znanjem srpskog, ali s vremenom je shvatila da naš jezik otvara mnoga vrata, danas, posebno zbog situacije u Ukrajini, srpski jezik i srpska kultura postaju sve popularniji u Rusiji.

„To je trenutno i političko pitanje, Srbija je jedna od retkih zemalja koja je potpuno otvorena prema mojoj. Nije uvela ni sankcije Rusiji, imamo letove, zato raste interesovanje, ali mogu da kažem da je i pre toga bilo dosta veliko, a sada je bum. Rusi često idu i na letovanje, na godišnji odmor baš u Srbiju ili u Crnu Goru, to postaje sve popularnije i onda žele da pričaju, da proučavaju, žele da znaju gde idu“.

Svetlana i radi, u Centru slovenskih kultura Ruske državne biblioteke za stranu književnost, to joj je, kaže, još jedna baza, platforma sa koje širi srpsku kulturu. Ova insitutucija ima više centara, Centar frankoteke, ibero – američki, ali Centar slovenskih kultura je, kaže, centar lepote.

„Mi bukvalno ujedinjujemo sve Slovene, mi smo ambasadori drugih Slovena u Moskvi. Sad naravno i u ovom Centru raste interesovanje za srpsku kulturu. Rado se prave različiti događaji, svake godine u maju održava se festival, ove godine gosti su bili sa Balkana, sarađivali smo sa raznim zemljama, ali najviše ih je bilo, naravno, iz Srbije. Septembar je ceo mesec srpske kulture, odvijaju se različiti događaji, muzički program, predstave“.

Koliko je interesovanje za srpski jezik, Svetlana kaže, vidi se i na primeru srpskog razgovornog kluba koji ona vodi.

„Dva puta mesečno se okupljamo i pričamo srpski, izaberemo temu, ja spremim materijal. Dolaze studenti koji studiraju različite smerove, filologiju, politiku, poslovne studije, ali imaju interesovanje za Srbiju. Dođu, pričaju, a ima i onih koji su samo jednom bili Srbiji, zavoleli je, i to je to. Sad traže neki trag, ostrvo srpske kulture u Moskvi“.

Posetioci njenih predavanja su stariji ljudi koji žele da proučavaju novi jezik, između slovenskih, najčešće biraju srpski. Tu su i posebni događaji za decu, radionice vezane za srpsku kulturu, hranu.

„Ljudi su različiti, ali svako na svoj način voli Srbiju i traži je svuda. Toliko mi je drago, jer u tome je cilj, da čovek koji dođe shvati da je u srpskoj kulturi, u ovoj atmosferi, toliko lepo i toliko toplo. Da uči o njoj, da ode kući sa knjigom“, kaže Svetlana i dodaje da biblioteka ima puno knjiga, ne prevedenih, pisanih na srpskom.

Ova mlada Ruskinja se trudi da u Moskvi organizuje i naučno – popularna predavanja, da priča u zanimljivoj formi, jer ona je, kaže, u misiji predstavljanja srpske kulture, jezika i duhovnosti Rusima.

„Sama sam sebi odredila tu misiju, čovek mora da ima neki cilj, unutrašnji cilj koji ga tera i u natežim trenucima, sebi kažem, sad moraš da ustaneš i radiš. To me motiviše da radim dalje, da radim mnogo, želim da širim srpsku kulturu čitavom Rusijom“.

Na Lomonosovu učestvuje i u Školi srbistike za stručnjake za srpsku kulturu, istoričare, lingviste. Ove godine, u oktobru, doći će Rusi iz cele zemlje, naučnici koji se bave Srbijom, Republikom Srpskom, Crnom Gorom, svetom srpske kulture. Doći će i Srbi i to je posebno raduje, jezik se najbolje uči od onih kojima je maternji.

„Simbol Škole srbistike, zanimljivo, takođe je ovo mesto, Studenica. Prvu školu smo pravili kad smo se vratili sa stažiranja, imala sam jednu prelepu fotografiju, baš ovde gde stojimo, ona je glavna slika, postala je simbol ove škole. Sve se vezuje u krug, oko Studenice“.