Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje dolaze iz Kine, Južne Koreje, Portugala, Rumunije, Estonije, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Crne Gore, kao i domaće predstave iz Zrenjanina i Subotice.
Selektor Zoran Đerić, inače prvi laureat novoustanovljene nagrade festivala „Oton Tomanić“ za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, najavljuje najrazličitije predstave – od klasičnih lutkarskih inspirisanih tradicijom kakve neguju Kina i Južna Koreja do savremenih priča poput „Bajke o elektricitetu“ iz Nikšića.
„Ima različitih pristupa, ali i tehnika. Imaćemo i pozorište senki i klasične marionete i ginjole. Videćemo koliko je lutkarstvo raznovrsno i koje su njegove mogućnosti. U velikim pre svega državnim pozorištima ostale su tradicionalne tehnike, zahvaljujući školama lutkarstva, kao što je slučaj u Kini, Rusiji Češkoj, Poljskoj. Ali sve više ima privatnih pozorišta gde se rade manje predstave, koje su između klasičnog paravanskog lutkarstva i uličnog pristupa pozorištu“.
Od Tesle i Desanke do Azije
U takmičarskom programu učestvovaće dve predstave iz Srbije – „Pradevojčica” Desanke Maksimović i Mine Petrić, u režiji Sonje Petrović i produkciji Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina i „Iza brda, preko brega” (autor: Hernjak Žoka, režija: Ric Armin) Dečjeg pozorišta Subotica.
Predstava "Umetnost rata" iz Kine
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Iz zemalja u okruženju stiže šest ostvarenja: „Dedine priče” u produkciji Dečjeg kazališta Branka Mihaljevića u Osijeku, „Zmaj i princeze” Lutkarskog kazališta Mostar, „Sedam gavranova” iz Dječijeg pozorišta Republike Srpske, „Bajka o elektricitetu” Nikšićkog pozorišta.
Ansambl Lutkarskog pozorišta Harlekin iz Mađarske izvešće predstavu „Paprika Janči i Đavolji jezik”, a Pozorište „Baja Mare” iz Rumunije predstaviće se ostvarenjem „Petar i Vuk” po motivima dela Sergeja Prokofjeva.
Na repertoaru biće i predstave dva azijska pozorišta - Dečije pozorište Instituta za blagostanje Kine izvešće predstavu „Umetnost rata”, dok iz Južne Koreje stiže pozorište „Play Aree“sa predstavom „Priča o ljubavi jednog drveta”.
U okviru bogatog pratećeg programa biće organizovane i radionice za decu
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Damir Vujković
Subotica će ugostiti i Pozorište „Pod srećnom zvezdom” iz Češke, Pozorište „Leteća krava” iz Estonije, „S.A. Marionetas - Teatro e Bonecos” iz Portugala i „Anima-Act“ iz Slovačke.
Bajke omiljene deci
„Vrlo je zanimljivo kako deca reaguju. Čak i kada su predstave na stranom jeziku koji ne razumeju, vezuju se za pokret, sliku, muziku i prepoznaju lutke kao sebi blizak svet sa kojim mogu da komuniciraju. Lutkarstvo se ne menja mnogo, sačuvane su marionete, ginjoli i pozorište senki kakvi su bili. 'Karađoz' u Turskoj se vekovima igra na isti način. Neke predstave se stotinama godina ne menjaju i kao takve privlače publiku“, ističe Zoran Đerić.
U okviru festivala biće održan i Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade čija će tema biti „Vreme i odgovornost u pozorištu za mlade”.
Đerić primećuje raskol između teorije i prakse kada je u pitanju stav o tome čime bi pozorište za decu u 21. veku trebalo da se bavi:
„Teoretičari zagovaraju razne modele osavremenjavanja pozorišta i angažovanosti umetnika u pojedinim temama, ali praksa pokazuje da deca i roditelji i dalje bolje reaguju na klasične teme koje su više bajkolike nego na savremene vezane za političku, nacionalnu, zdravstvenu situaciju. Neće da gledaju predstave o bolestima i raznim drugim pošastima, već da uživaju u bajkolikim svetovima. Zato verujem da će bajka ostati dominantna u pozorištima za decu“.
Na Trgu slobode u Subotici biće organizovani brojni plesni i drugi izvođački programi
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Damir Vujković
Najzanimljivije iz celog sveta
Nagrada za životno delo „Mali princ” za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu ove godine pripala je glumici i rediteljki Ameli Vučenović, lutkaru, pedagogu i publicisti Jeleni Sitar i glumcu i reditelju Bonju Lungovu.
U pratećem programu festivala biće organizovane izložbe, promocije knjiga, filmski program, radionice, predstave van konkurencije i programi na otvorenom.
„Sve predstave su ispunjene do poslednjeg mesta i verujem da ovaj festival ima svetlu budućnost. Za protekle tri decenije uspeli smo da okupimo najvažnija pozorišta za decu iz celog sveta. Nema zemlje koja nije bila. Gledali smo klasične kineske i indijske predstave i savremene priče iz Evrope. Ugostili smo velike ansambl predstave i one sa jednim glumcem. Uspeli smo ono najzanimljivije da dovedemo i pokažemo našoj deci“, zaključuje Zoran Đerić.