Bivši čelnici i međunarodne organizacije pozivaju na uvođenje nacionalnih moratorijuma na tehnologije modifikacije sunčevog zračenja (SRM) u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Organizacija Climate Overshoot Commission naglašava potrebu za međunarodnim nadzorom i snažnim merama zaštite okoline u jurisdikcijama u kojima se odvijaju istraživanja i eksperimenti SRM-a. Trenutno ne postoji okvir globalnog upravljanja za navedene tehnologije, a rizici njihovog korišćenja ostaju nedovoljno shvaćeni.
„Svesni smo rizika“
Član navedene Komisije Lorens Tubiana, arhitekta Pariskog sporazuma, naglašava neophodnost uvođenja pomenutih moratorijuma. „Svesni smo rizika - ovo nije pravo rešenje“, poručio je on.
Dok napori za smanjenje emisija gasova staklene bašte prestaju, solarni geoinženjering, koji se nekada smatrao prerizičnim, sada se ponovno razmatra kao potencijalna privremena mera, dok se smanjenje emisija i uklanjanje ugljen-dioksida povećava.
Pariski sporazum o klimi, uspostavljen 2015. godine, ima za cilj da ograniči porast temperature Zemljine površine na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Međutim, Komisija, imenovana zbog verovatnosti prekoračenja ovog cilja, upozorava da bi do ovog kršenja moglo doći tokom jedne decenije, prema Međuvladinom panelu Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC). IPCC je prethodno izjavio da se emisije moraju smanjiti za 43 odsto do 2030. godine, kako bi ostale unutar praga od 1,5 stepena Celzijusa, što je cilj koji ostaje neispunjen.
Mora se hitno delovati
Bivši čelnik Svetske trgovinske organizacije Paskal Lemi, koji je predsedavao Komisijom, naglašava hitnost delovanja, napominjući da se emisije nisu smanjile, već su se povećale kako se približava krajnji rok, odnosno 2030. godina. Komitet, koji se sastoji od 13 bivših čelnika i ministara iz raznih zemalja, kao i voditelja akademskih zajednica i fondacija, fokusiran je na predlaganje inovativnih strategija za ublažavanje rizika od prekoračenja cilja Pariskog sporazuma.
Dok smanjenje emisija ugljen-dioksida i metana ostaje glavni prioritet, Komisija se usklađuje s ciljevima IPCC-a i Međunarodne agencije za energiju (IEA), pozivajući na napredak u tehnologijama za hvatanje ugljen-dioksida iz industrije i proizvodnje električne energije. Izveštaj takođe naglašava važnost direktnog uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere.
Moguće negativne posledice korišćenja SRM-a
Značajni nalazi komisije fokusirani su na SRM metode. To uključuje osvetljavanje morskih oblaka česticama soli i postavljanje svemirskih ogledala za odbijanje sunčeve svetlosti. Međutim, najviše obećava ubrizgavanje aerosola, posebice čestica sumpora, u stratosferu radi odbijanja sunčeve svetlosti. Iako ovaj pristup oponaša prirodne događaje, poput erupcije planine Pinatubo 1991, koja je privremeno ohladila Zemlju, pojavljuju se i njegovi potencijalni nedostaci.
Studije sugerišu da bi veštačko zamračenje Sunca moglo da poremeti ključne monsunske kiše u južnoj Aziji i zapadnoj Africi, ugrožavajući useve hranjene kišom vitalne za preživljavanje. Takođe može sprečiti oporavak ozonskog omotača, nudeći zaštitu od štetnog ultraljubičastog zračenja. Naučnici upozoravaju da bi naglo zaustavljanje sijanja čestica koje blokiraju Sunce moglo brzo da zagreje Zemljinu površinu, što je fenomen nazvan „prekidni šok“.
Uz nekoliko izuzetaka, poput meksičke zabrane eksperimenata solarnog geoinženjeringa, većina svetskih vlada tek treba da uspostavi propise koji regulišu SRM, piše Sajens alert.