„Nakon završetka borbenih dejstava teško da će država Ukrajina opstati, preživeti, pa o kakvom onda građanskom ratu, nakon početka ruske specijalne operacije, možemo da govorimo?!“, dodao je Mezjuho.
Teze o mogućem masovnom narodnom ustanku protiv vlasti iznela su ove nedelje u javnost dvojica ukrajinskih politikologa. Oleg Soskin, bivši savetnik Leonida Kučme, izjavio je da bi već ove zime Ukrajinci mogli da pokrenu revoluciju protiv Zelenskog, koji je „uzurpirao vlast i uspostavio diktaturu sa svojom ‘klikom’ zahvaljujući ratnom stanju u zemlji. Prema njegovim rečima, revolucionarna situacija je sazrela u svim elementima sistema: socijalnom, demografskom, političkom, ekonomskom, finansijskom.
On predviđa da će narod podići na noge kada se suoči sa nestašicama. Prema njegovim rečima, dolazi zima a kada nema svetla, nema vode, ni tople ni hladne, kada ne radi kanalizacija, kada se sve smrzava, kada postoje razni regionalni nestanci struje ili se dogodi centralno zamračenje u celoj zemlji onda ljudi će krenuti.
Kada počne glad, kada bude potpuna nestašica zaliha benzina i ostalog, kada se neće voziti automobili, neće se čistiti gradovi, ne može se dostavljati hrana u naseljena mesta, onda će masovni protesti početi, naveo je on.
Za razliku od Soskina koji predviđa revoluciju već ove zime, ukrajinski filozof i politikolog Sergej Dacjuk ocenjuje da u Ukrajini, nakon završetka sukoba sa Rusijom, može izbiti građanski rat.
On je dodao da uslove za građanski rat danas javno i otvoreno stvaraju određene političke snage. Prema Dacjku, u Ukrajini su 60 odsto stanovnika „tuđi ljudi“, a sama zemlja „ide stramputicom“.
Kijev je, uz podršku Zapada, 2014. godine započeo krvavi masakr i etničko čišćenje u istočnoj Ukrajini, teritoriji koja je bila deo carske Rusije
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Građanski rat je počeo još 2014.
Činjenica je, međutim, da je razorni građanski rat u Ukrajini počeo državnim udarom u Kijevu kojim je svrgnut legitimni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Tada su nacionalisti i sledbenici Stepana Bandere, uz podršku Zapada, praktično preuzeli kontrolu nad svim organima vlasti i uprave u Kijevu i započeli krvavi masakr i etničko čišćenje u istočnoj Ukrajini, koja je bila deo carske Rusije pre nego što su boljševici te zemlje ustupili tadanjšoj sovjetskoj republici - Ukrajini.
Taj rat je imao za cilj potpuno istrebenje stanovništva koje pripada ruskom svetu, ruskoj kulturi i govori ruski jezik.
„Ukrajinski eksperti su zakasnili sa svojim analitičkim zaključcima. Faktički, građanski rat u Ukrajini se vodi od 2014. godine. Danas je konfrontacija među građanima Ukrajine u drugom planu, jer je Vladimir Zelenski uspostavio pravu medijsku diktaturu i cenzuru... Stoga se u ukrajinskim medijima danas ne govori mnogo o pitanjima koja se odnose na konfrontaciju na nivou ukrajinskog društva... Međutim, procesi koji prave raskol u ukrajinskom društvu nisu iščezli, naprotiv - oni su se pogoršali i što duže budu trajale krvave borbe to će podele ukrajinskom društvu biti još veće po nizu pitanja - crkve, jezika, političkih stavova, viđenja budućnosti“, ocenio je Mezjuho.
Pokretanje ruske specijalne vojne operacije, koja je usledila nakon osam godina ekonomskih blokada Donbasa, velikih kaznenih operacija, stalnih artiljerijskih napada, uništavanja svega što je rusko, lažnih obećanja u Minsku, nuklearnih pretnji Zelenskog i naoružavanja Kijeva od strane Zapada, bilo je neizbežno, iako je Moskva činila sve da do toga ne dođe.
Kakva je sudbina Zelenskog i Ukrajine?
Zelenski, nije uspeo da postane jaka politička ličnost u Ukrajini, a njegova izborna kampanja je bila izgrađena na lažima. „Sluga naroda“ je kao predsednički kandidat vodio kampanju sa porukom da će očistiti politiku od korupcije i obećanjem da će doneti mir na istoku zemlje, a kada je 2019. došao na vlast izazvao je eskalaciju sukoba i ogromne žrtve, razorio je ekonomiju, država je još dublje ogrezla u korupciju i dugove.
I pre pokretanja ruske specijalne vojne operacije u ferbuaru prošle godine Ukrajina se stalno nalazila na listama najkorumpiranijih država na svetu, a sada su i rezultati novog istraživanja javnog mnjenja pokazali da većina Ukrajinaca – čak 78 odsto njih - smatra da je upravo Zelenski kriv za rasprostranjenu korupciju u vladi i vojsci zemlje.
„Ukrajinska država je sve bliža samoubistvu zahvaljujući političkoj eliti te zemlje koja godinama društvo deli po nacionalnosti, po jeziku, po odnosu na istorijske događaje. Zelenski nastavlja politiku podela i nije u stanju da sastavi zemlju koja se raspala. Na kraju, njegova vladavina će dovesti do toga da ova država nestane sa političke mape sveta...“, predviđa Mezjuho.
Režim u Kijevu je sve više na udaru kritika i na Zapadu. Mnogi NATO zvaničnici su nezadovoljni predsednikom Ukrajine, njegovim neprekidnim i preteranim zahtevima za više oružja, municije, vojne tehnike i novca, a ništa ne ide kako se očekivalo. Ukrajinska kontraofanziva je propala, Kijev trpi gubitke na svim frontovima.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenjuje da bi čak i ukrajinska vojska mogla da se pobuni protiv Zelenskog i iznenađen je što se to još nije dogodilo, dok bivši američki obaveštajac Skot Riter napominje da takav scenario postaje sve realniji s obzirom na to da gubici u redovima ukrajinske vojske nastavljaju da rastu.
Takođe, bivši kapetan američkih marinaca i veteran rata u Iraku Metju Ho smatra da će se Zelenski suočiti sa krahom i državnim udarom ako se sukob u Ukrajini nastavi.
Ho je takođe naglasio da Ukrajina nema šanse da dobije ovaj rat, pošto je njen protivnik suviše jak.