Španska rediteljka Alia Luke postavila je na sceni Beogradskog dramskog pozorišta dramatizaciju čuvenog romana Džordža Orvela „1984“ čija je premijera zakazana za 15. septembar.
Veliki brat te gleda
Alia Luke je odlučila da ostane tajnovita, da se ne pojavljuje u javnosti i ne govori o predstavi.
Sve smo bliži opresivnom totalitarnom sistemu u kome svi znaju šta ste rekli ili šta volite da jedete
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Fabian Stransky
Jedini njen nagoveštaj predstave jeste citat: „1984 / Okeanija /Savršen totalitarni sistem kojim vlada Veliki brat / Moć reči je dovoljna da kontroliše čitavu naciju / Jezik je krajnje oružje uništenja / Ne postoji mogućnost da se zamisli neposlušnost / Reči poput čast, integritet, moral , revolucija,… su izbrisani / Jezik se misli / Razmišljanje je opasno / Policija misli zna šta misliš / Veliki brat te gleda“.
Glumac Pavle Pekić, koji tumači Vinstona Smita, kaže za Sputnjik da je najzanimljivije u pristupu španske rediteljke to da ne komentarišu represivni sistem u Orvelovom svetu:
„Postaviti represivni sistem na scenu a da deluje živo je ono što je najzanimljivije. Nastojali smo da napravimo sistem koji je toliko otuđen i dalek od nas, ali da ga ne komentarišemo, da komentar među nama koji igramo ne bude mržnja spram tog sistema nego jedina realnost za koju ti ljudi znaju. Publika može da komentariše taj sistem, mi ne možemo“.
Univerzalni globalni fenomen
On podseća da su Orvelu često spočitavali da je pisao o staljinističkoj Rusiji:
„Orvel je i sam rekao da je to velika neistina i da nije džabe glavni grad države i kojoj žive London. On priča o jednom univerzalnom globalnom fenomenu, o represivnim sistemima koji su toliko distopični da se predstavljaju kao ultimativna utopija“.
U kosmosu postoji neki duh, neka sila koju nikada nećete nadvladati, a to je ljudski duh'
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Fabian Stransky
Pekić ima utisak da smo uprkos tome što „deluje da smo naizgled bliži svim liberalnim vrednostima - demokratiji, slobodi, jednakosti, ipak sve bliži opresivnom totalitarnom sistemu u kome svi znaju šta ste rekli ili šta volite da jedete:
„Možda to nije na način na koji je to Orvel opisao, ali svakako smo praćeni od strane svih naprava koje imamo i plašim se da za našu intimu koja nužno podrazumeva tajnovitost u budućnosti neće biti mesta. Savremena tehnologija ima svoje dobre i loše strane. Kako može da pojača mogućnost zajedništva, podjednako može da nas otuđi jedne od drugih. Može da naglasi represivne mehanizme, a može da pruži slobodu. Zavisi od individualnih težnji svakog“.
Poraziće vas ljudski duh
Pekić ističe da je Orvel odlično poznavao ljudsku prirodu:
„Kada lik u sobi 101, koji muči Vinstona Smita, opisuje mu kako izgledati idealno društvo u budućnosti - 'Zamisli čizmu koja gazi ljudsko lice zauvek', Vinston mu kaže – 'To je nemoguće. Nešto će vas poraziti. U kosmosu postoji neki duh, neka sila koju nikada nećete nadvladati, a to je ljudski duh'. Orvelov kraj romana prilično je različit od onoga što daje glavnom junaku u usta, ali neka publika dođe da pogleda predstavu ili neka pročita roman“.
U kontekstu čestih pokušaja revidiranja istorije, Pekić podseća na još jedan citat iz romana „1984“: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost“:
„Orvelova '1984' je danas važnija nego sredinom 20. veka kada ju je napisao. Strašno je koliko je on prozorljivo video budućnost civilizacije. Ja sam možda neopravdani optimista, ali se nadam da postoji ljudski duh“.
U predstavi igraju i Ljubinka Klarić, Nataša Marković, Paulina Manov, Nada Macanković, Ljubomir Bulajić, Miki Damjanović, Ivan Zablaćanski, Stefan Radonjić, Amar Ćorović. Specijalni gost je Branka Katić.