Grenel je naveo da je politika američke administracije o aktuelnoj krizi na Kosovu i Metohiji da dozvoli Evropskoj uniji da vodi pregovore, što je kako navodi, i želja Unije.
„To je upravo ono što je EU želela, 27 članica odgovorilo je na balkansku krizu tako što je zakazivalo sastanke i davalo izjave, ali su preduzele malo akcija“, rekao je Grenel.
On ističe da je EU 3. juna 2023. godine jasno stavila do znanja da je za aktuelnu krizu između Prištine i Beograda krivo jednostrano delovanje premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija na severu Kosova.
Tom prilikom je podsetio da je EU je saopštila da Kurti mora da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada, da raspiše izbore na severu Kosova što pre, i da sprovede prethodno dogovoreno opredeljenje da formira Zajednicu srpskih opština, odnosno, kako je EU navela u saopštenju „da se bez daljeg odlaganja ili preduslova počne sa radom na uspostavljanju Zajednice srpskih opština“.
„Izjava EU je bila jasna, ali Kurti je ignorisao sve zahteve. Umesto da prozove Kurtijev nerad u poslednja tri meseca, EU ga je nagradila još jednim sastankom u Briselu u četvrtak, 14. septembra, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem“, poručio je Grenel.
Grenel smatra da je nemački specijalni izaslanik za zapadni Balkan Manuel Zaracin „ozbiljan političar" koji je pokazao izvesnu frustraciju zbog Kurtija, ali da je čak i on nije osudio Kurtijeve akcije.
„Ako EU želi da bude shvaćena ozbiljno u spoljnim poslovima, onda treba da misli ono što kaže. Ne bi trebalo da bude zakazan drugi sastanak na kojem bi se razgovaralo o pitanjima dok se ne ispune zahtevi 3. juna“, zaključio je Grenel u pisanoj izjavio za Kosovo onlajn.
Pogledajte šta je o situaciji na Kosovu ekskluzivno za Sputnjik rekao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko: