Izložba „Bajka o pesmi” priređena je povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Makasimović i u čast nastanka i uticaja njene „Kravave bajke”.
„Na izložbi javnost u Srbiji će uopše prvi put, baš u Muzeju '21.oktobar' premijerno moći da vidi originalnu rukom velike pesnikinje napisanu 'Krvavu bajku' koja je pesnikinja sa sobom jako dugo nosila na javna čitanja svoje poezije, smeštenu u originalni sanduk u kome je prvi zapis te pesma bio pažljivo sakriven od nacista i njihovih pomagača u toku Drugog svetskog rata“, navodi autor Marko Terzić.
Svedočanstvo o nacističkom zločinu
Za Muzej „21. oktobar” nema važnijeg umetničkog dela koje je nastalo na kontekstu zločina koji su nacisti počinili nad nedužnim ljudima oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolini, od „Krvave bajke” Desanke Maksimović.
„Izložbom 'Bajka o pesmi'nastojimo da se dostojno odužimo tom posebnom umetničkom delu i njegovom nemerljivom uticaju na javno percipiranje ovog zločina, te na sam narativ oko koga je naš muzej i izgrađen“, ističu iz muzeja.
Izložba je, kako navode, rezultat dugog i uzbudljivog istraživanja o fenomenu jedne pesme, ali i poziv na razmišljanje o tome da li društvena stvarnost danas uopšte može biti regenerisana uticajem umetnosti, lepote, poštenja i istine i biti vraćena na put antifašizma i antiratnih vrednosti sa koga u našem vremenu ima sve više skretanja.
„Bajka o pesmi” povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Makasimović
© Foto : Sputnjiku ustupio Adligat
„Značajna umetnička dela snažno svetle i van konteksta i vremena u kome su nastali, ali veoma mali broj umetničkih dela je uspeo da prevaziđe svoju prirodu, ponajviše usled talenta i posebnog nadahnuća autora, te je postao sam način sagledavanja, identifikator i verifikator kroz koji se posmatra neka društveno politička stvarnost, proces ili neki specifičan i posebno važan događaj“, kažu u muzeju.
Krvava bajka nije pisana, ona se rodila
Kako je Desanka Maksimović rekla u jednom intervjuu svom prijatelju, pesniku Petru Pajiću, „Krvavu bajku“ je napisala treći dan posle streljanja dece:
„Tada sam bila u Beogradu, ali udaljena iz škole. Prošla sam jedno jutro u Prvu žensku gimnaziju, da vidim svoje učenike. Banuo je pred mene jedan čovek, kosa puna slame, izgreban, grozan, banuo je pa ni da kaže 'Pomozi Bog!', ništa – nego 'Sve nam đake u Kragujevcu pobiše!'…“.
Ta pesma je, prema njenim rečima, nastala kao one prve ljubavne pesme:
„Ona zbilja nije pisana, ona se rodila, jer je imala psihičku predspremu, prvo refren da je to bilo u zemlji seljaka. To je kao aluzija na to - aha, to je bilo u onoj zemlji koja je razbojnička, koja je seljačka, a vidite to se dogodilo u toj zemlji… Sve je bilo u meni gotovo - pesma se zaista rodila i zapisana je kad sam došla do kuće. Tako sam polako zaobišla četvrt u kojoj sam stanovala kao da nosim čašu vode na dlanu da se ne bi to što se kristališe razbilo. Sakrila sam kod kuće, hvala Bogu, pesmu gde je niko nije mogao da nađe. Dolazili su agenti…“.
Na izložbi u Muzeju „21.oktobar” posetioci mogu videti i lične predmete i portret Desanke Maksimović nastao pred samo pisanje ove pesme, javnosti do sada nepoznato pismo u kojem je pesnikinja morala da brani samu pesmu od previše revnosnih cenzora, dokumentovan poseban odnos Kragujevca i muzeja prema Desanki i pesnikinju kao slavno lice nekog drugog vremena te odjeke toga u današnjici.
Izložba će trajati do 12. oktobra.