Kako se navodi, ovogodišnja zajednička deklaracija ne sadrži eksplicitnu kritiku ili direktnu osudu bilo koje zemlje u vezi sa ukrajinskom krizom, što se razlikuje od deklaracije iz 2022. godine.
Profesor na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove u Pekingu Li Haidong smatra da ovogodišnja zajednička deklaracija dokazuje da „uticaj zemalja u razvoju i nezapadnih ekonomija u ovom multilateralnom mehanizmu raste, jer su one sposobne da održe neutralnost kao zajednički stav G20, ne dozvoljavajući zapadnim narativima i pozicijama da u potpunosti osvoje i kontrolišu mehanizam“.
List piše da je prošlogodišnja deklaracija sadržala teške reči koje je Zapad želeo da uključi, ali činjenice su pokazale da takva retorika uopšte nije doprinela političkom rešavanju ukrajinske krize.
„Zbog nerealne i sebične politike prema krizi, mirovni napori suočavaju se sa poteškoćama, a krvoproliće i sukob u Ukrajini su daleko od kraja“, navodi se u tekstu.
Ranije je indijski premijer Narendra Modi saopštio da je na Samitu G20 usvojena Njudelhijska deklaracija. U njoj se, u kontekstu događaja u Ukrajini, navodi da sve zemlje moraju da se uzdrže od pretnje silom ili upotrebe sile za sticanje teritorija.
Indija predsedava grupom G20 od 1. decembra 2022. godine. Samit grupe održan je u Nju Delhiju od 9. do 10. septembra. Na njega su bili pozvani lideri zemalja G20 i još devet zemalja – Bangladeša, Egipta, Mauricijusa, Nigerije, Omana, Singapura, Holandije, UAE i Španije.