Ćerka legendarnog čileanskog levičara: Antiruska kampanja podseća na Pinočeove napade na komuniste
Stidim se aktuelne čileanske vlade, jer ne shvata suštinu ukrajinskog sukoba i nije sposobna da vidi da je to rat Sjedinjenih Američkih Država koje očigledno koriste Kijev i marionetu kao što je Zelenski protiv Rusije, izjavila je Vivijan Korvalan, ćerka legendarnog čileanskog komuniste Luisa Korvalana u razgovoru za Sputnjik Mondo.
SputnikKorvalan je u razgovoru za Sputnjik Mondo govorila o događajima od pre pola veka kada se 11. septembra 1973. godine u Čileu dogodio vojni puč, kao i o životu njene porodice u prinudnom izgnanstvu u SSSR i o trenutnim problemima u međunarodnoj politici.
Pre 50 godina, na današnji dan, nakon državnog prevrata, socijalistički predsednik Čilea Salvador Aljende je svrgnut, a na vlast je došla hunta na čelu sa generalom Augustom Pinočeom, koji je u zemlji uspostavio surovu diktaturu.
Život pod Pinočeovom diktaturom ─ pravi pakao
Vivijan je ispričala da je njena porodica nakon dolaska na vlast Pinočea u njenoj zemlji, kao i mnoge druge žrtve diktature, preživela pravi pakao.
Vivijanin otac, tadašnji generalni sekretar čileanske Komunističke partije Luis Korvalan, bio je uhapšen i mučen. Isto to se dogodio sa njegovim sinom, koji je zbog posledica narušenog zdravlja usled toga umro u progonstvu sa svega 28 godina.
„Sve je bilo kao u svakoj drugoj čileanskoj porodici, koja je bila žrtva diktature: moj otac je u zatvoru, moja snaja i brat takođe, a mene su isto privodili na ulici“, priseća se Korvalan.
Između ostalog, njoj je bilo zabranjeno „da se školuje ili čak pojavljuje“ na bilo kom univerzitetu.
Ona dodaje da im je život bio potpuno uništen na svim poljima.
„U mom slučaju to podrazumeva školovanje, politički aktivizam ili čak prijateljstva. U tim godinama diktature, ko bi sa tobom razgovarao? Bili smo porodica koju su stalno pratili. Drugim rečima, ma ko da nam se približio, odmah bi bio smatran komunistom“, istakla je Vivijan.
Zlo koje je pričinjeno njenoj porodici bilo je toliko veliko da Korvalan priznaje da i dalje oseća „užasan bes” i odbija da oprosti onima koji su umešani u zločine diktature.
„Iskreno govoreći, kada mi pričaju o oprostu i tome da će me to isceliti, odgovaram da ne želim pomirenje ili oprost: želim pravdu”, naglasila je Korvalan, uznemirena ponajviše time da je smrt njenog brata ostala nekažnjena i da za nju nisu odgovarali njegovi mučitelji.
U Sovjetskom Savezu bila srećna kao nigde
Godine 1976. nakon dogovora sovjetskih i čileanskih vlasti, a uz posredništvo SAD, Luis Korvalan je razmenjen za sovjetskog disidenta Vladimira Bukovskog i dobio je politički azil u SSSR.
Vivijana Korvalan, kojoj je tada bilo 21 godina, zajedno sa mlađom sestrom, takođe je došla u Moskvu. Ona podvlači da se na prvi pogled zaljubila u zemlju koja joj je bila poznata po poklonima koje joj je otac donosio iz SSSR još pre prevrata u Čileu. Na primer, naučila je da vozi „ruski bicikl”.
Ističući „veličinu” i „eleganciju” ruske prestonice i njenih stanovnika, Korvalan je sovjetsko društvo opisala kao „fantastično” i „divno”, kao i njegova socijalna dostignuća, za koja je rekla da su još uvek nedostižna za mnoge zemlje.
„Postojalo je pravo na stanovanje, čak iako je to podrazumevalo komunalne stanove. Nezamislivo je koliko šatora ima kod nas na ulicama, u Čileu, koliko ljudi živi na ulici i zimi i leti. U Sovjetskom Savezu, ma kako bilo, čak iako su kuhinja i kupatilo bili zajednički, imalo se gde spavati i živeti. Uvek se u Moskvi moglo videti na stotine građevinskih kranova, jer se tamo uvek nešto gradilo”, ocenila je ona.
Korvalan je takođe istakla neosporno pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i dostignuća koja je Sovjetski Savez postigao po tom pitanju.
„Takođe ne mogu da ne pomenem pravo na obrazovanje”, kazala je Vivijan, koja je studirala koreografsku režiju na Ruskom institutu za pozorišnu umetnost (GITIS).
Prema njenim rečima, u SSSR je imala mogućnost da bez problema na ekonomskom planu studira ono što voli, imala je gde da živi, imala je pristup zdravstvenoj zaštiti, ljubavi, kolegama i prijateljima, sa kojima je u kontaktu i danas.
Ona podvlači da je njen spokojan život u Sovjetskom Savezu dijametralno suprotan nemiru koji je osetila po povratku u Čile.
„Ta zabrinutost uzrokovana je mislima da li će ti plata biti dovoljna za plaćanje mesečne stanarine, hrane i škole za ćerku. Zatim, noću se pojavljuje i osećaj straha da će ti provaliti u stan kako bi te opljačkali”, iskrena je Vivijan.
Korvalan dodaje da ništa od toga nikada nije osetila u Sovjetskom Savezu.
„SSSR je bio mesto gde sam najviše bila srećna. Nedostaje mi ne samo Sovjetski Savez, već i Rusija”, poručila je Korvalan.
SAD koriste Zelenskog kao marionetu protiv Rusije
Prema njenom mišljenju, trenutna rusofobična kampanja pokrenuta u celom svetu je bezumna.
U ovom kontekstu ona je izrazila žaljenje zbog stava aktuelnog predsednika Čilea Gabrijela Boriča koji je stao na stranu Kijeva u kontekstu ukrajinskog sukoba.
„Stidim se aktuelne čileanske vlade u kojoj Komunistička partija ulazi u sastav vladajuće koalicije. Sram me je, jer ne shvataju suštinu i nisu sposobni da vide da je to rat SAD, koje očigledno koriste Ukrajinu i takvu marionetu kao što je Zelenski protiv Rusije. Ne razumem kako toga nisu svesni”, naglasila je Korvalan, dodavši da čileanski mediji očigledno iskrivljuju informacije o sukobu.
Prema njenim rečima, antiruska kampanja koja je pokrenuta na Zapadu, umnogome podseća na napade Pinočea na komuniste, koji, prema njenim rečima, nisu ostali u prošlosti.
„Do danas osećam i taj antikomunizam. Isto je i sa rusofobijom”, zaključila je sagovornica Sputnjika Mondo.
Istovremeno, ona je istakla da je spremna da se usprotivi takvim napadima i lažima.
„Ćerka sam oca koji je bio veoma hrabar i dosledan i koji nas je naučio da se ne bojimo da govorimo istinu”, zaključila je Korvalan.
Augusto Pinoče bio je general i predsednik Čilea. Predvodio je vojnu huntu koja je izvršila državni udar 1973. godine, zbacila socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea i uvela vojnu diktaturu. Za predsednika se samoproglasio 1974. i ostao je na vlasti do 1990. godine. Pod izgovorom da je Čile bio pod velikim uticajem komunista, Pinoče je, uz podršku SAD i drugih južnoameričkih vojnih vlada, sproveo niz bezbednosnih operacija u kojima je ubijeno skoro 3.000 osumnjičenih protivnika i levičara, a blizu 30.000 ih je mučeno.