Naša zemlja poslednje zlatno odličje u muškoj košarci osvojila je pre 21 godinu, a na kormilu reprezentacije bio je Kari Pešić, isto kao što je bio i godinu dana ranije kada je naš tim osvojio zlatnu medalju 2001. godine u Istanbulu na Evropskom prvenstvu.
Bilo je potrebno da se napravi čitav krug, da prođu dve decenije, pa da Srbija opet napadne zlato na Mundobasketu. Istina, uradio je to i Aleksandar Đorđević 2014, ali je tada naišao na Amerikance koji su došli u nepobedivom sastavu. Sada će protivnici biti Nemci - zapravo će to biti realna šansa za povratak na svetski tron.
Posle Karija osvojene su dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima, jedna na Svetskom prvenstvu i jedna na Olimpijskim igrama. Ali, nijedna zlatna.
Posle Indijanapolisa naš nacionalni tim upao je u sušnu sezonu, od 2002. do 2009. nije bilo uspeha, a bilo je mnogo neuspeha i teških udaraca uključujući i Evrobasket 2005. godine održan u Srbiji.
Bilo je potrebno da čuveni Duda Ivković ponovo osnuje dobar sastav, da vrati poverenje ljudi u košarku, te da dođemo do srebrne medalje u Poljskoj 2009. godine. O onome što se događalo 2010. nećemo da trošimo megabajte.
Zatim je usledila fenomenalna era Aleksandra Đorđevića koji je Srbiju vratio u sam svetski vrh, ali ni on nije uspeo do zlatne medalje. Bio je drugi 2014. drugi 2016. u Riju i drugi 2017. u Istanbulu.
Objektivno gledano, Đorđević je do zlata mogao jedino na Evropskom prvenstvu kada je poražen u finalu od Slovenije. Prethodna dva finala protiv Amerike nisu bila realna, što je pokazao i rezultat u tim finalima.
Sada je Pešić odveo ekipu Manilu kojoj se nisu davale velike šanse, ali su momci uspeli da naprave pravu hemiju i da dođu u šansu da se bore za zlatnu medalju. Srebro je ogroman uspeh, ali zlato se čeka više od 20 godina.
Nemci su protivnik koji može da se savlada, tako da bi Pešić u slučaju osvajanja zlatne medalje obrnuo krug, a neko bi rekao i igricu. Čak dve decenije kasnije.
Radio je popularni Kari i u Nemačkoj, osvajao medalje sa tom zemljom, radio je i u Španiji, poznaje kako te reprezentacije rade i dišu.
„Oni su nekako nedorečeni, zato što je njima sport mnogo više zabava, što na kraju krajeva mora da bude, kod njih je više uživanje nego ozbiljnost, nije posvećenost do kraja. Kod nas su vrhunski igrači do kraja posvećeni. Sve se menja, život se menja, pa se i odnos prema sportu i košarci menja. Mi nismo sami, nego smo svima blizu, i oni su nama blizu, i taj uticaj postoji, i negativan i pozitivan“, objasnio je Pešić ranije u intervjuu za Sputnjik.
Kada kuvate i hoćete zlanu boju koristite kari sos, kada hoćete zlato u košarci - pozovite Karija Pešića.
On zna kako se to radi.