SVET

Predsednik Brazila: Putin može da dođe, nema šanse da bude uhapšen

Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva rekao je da namerava da sledeće godine lično prisustvuje samitu BRIKS-a u Rusiji i da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na sledeći samit G20, koji će biti održan u Brazilu.
Sputnik
„On (Putin) će biti pozvan, jer će sledeće godine samit BRIKS-a biti organizovan u Rusiji pre samita G20 u Brazilu. Ja ću doći na samit BRIKS-a u Rusiji“, rekao je brazilski predsednik u intervjuu za indijsku televiziju „Firstpost“, napominjući da će, prema njegovom mišljenju, lideri Indije, Kine, Južne Afrike, Saudijske Arabije i drugih zemalja bloka takođe doći u Rusiju radi učešća na samitu.
Lula da Silva je dodao da bi Putin lako mogao da dođe u Brazil, jer sve dok je on (Da Silva) predsednik „nema šanse da (Putin) bude uhapšen“ zbog naloga Međunarodnog krivičnog suda.

Ujedinjene nacije – pravo mesto za mirovne pregovore

Predsednik Brazila takođe je rekao da je Generalna skupština UN, za razliku od G20, odgovarajuće mesto za razgovor o miru u Ukrajini.
„Generalna skupština UN biće održana od 19. septembra. Tamo može da se razgovara o ratu. Može da se razgovara o miru. Tamo možemo da dovedemo (Vladimira) Putina i (Vladimira) Zelenskog za pregovarački sto. Svi su protiv rata“, rekao je Lula da Silva.
„G20 je stvorena kao odgovor na krizu 2008. da bi se razgovaralo o ekonomskim pitanjima... Tako da ne mislimo da je ovde u Indiji idealno mesto za razgovor o ratu“, dodao je brazilski predsednik.
Lula da Silva takođe je uporedio sukob Rusije i Ukrajine sa drugim sukobima.
„SAD su izvršile invaziju na Irak, a da se ni sa kim nisu konsultovale, Engleska i Francuska su izvršile invaziju na Libiju da se ni sa kim nisu konsultovale... Smatramo da je neophodno poštovati fundamentalni princip Ujedinjenih nacija. Brazil je sto odsto protiv invazije na teritorijalni integritet bilo koje druge zemlje“, naglasio je Lula da Silva.
Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda, čiju jurisdikciju Rusija ne priznaje, izdalo je 17. marta nalog za hapšenje Putina i ruskog dečjeg ombudsmana Mariju Ljvovu-Belovu. Sud tereti rusku stranu, između ostalog, za navodnu „deportaciju“ dece koju su ruske vlasti spasavale od ukrajinskog granatiranja i odvele iz zone borbenih dejstava u bezbedna područja. Kako je izjavio portparol ruskog lidera Dmitrij Peskov, pokretanje pitanja MKS o „hapšenju“ ruskog predsednika je neprihvatljivo, Moskva ne priznaje njegovu nadležnost, a svaka njegova odluka je ništavna sa pravnog stanovišta.
Jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda ne priznaju zemlje u kojima živi više od polovine svetske populacije. Među njima su Rusija, Azerbejdžan, Belorusija, Egipat, Indija, Indonezija, Iran, Kazahstan, Kina, Saudijska Arabija, SAD i Turska.
Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. On je napomenuo da je specijalna operacija iznuđena mera i da Rusiji „nije ostavljena nikakva šansa da postupi drugačije. Stvoreni su bezbednosni rizici tako da je bilo nemoguće reagovati drugim sredstvima“.
Komentar