„Što se tiče dedolarizacije, postoji određeni napredak, uključujući i naše bilateralne odnose s Indijom. Kao što sam ranije rekao, naši izvoznici imaju ogromne iznose rupija na svojim računima u indijskim bankama, a sada tražimo moguće načine da ih investiramo na obostrano koristan način. Što se tiče stvarnih transakcija, mi radimo kao deo BRIKS grupe, a u Johanesburgu je doneta odluka da se sagledaju načini proširenja upotrebe nacionalnih valuta u poslovanju“, naveo je Lavrov u intervjuu po završetku samita G20 u Nju Delhiju.
Prema njegovim rečima, Rusija je razmotrila mogućnosti za stvaranjedodatnih platformi za plaćanje, jer trenutno postoje samo platforme koje kontroliše Zapad.
„U stvari, s Kinom, na primer, imamo finansijske operacije, 70 ili 80 odsto njih je u rubljama i juanima, a isto važi i za Indiju. Kada globalna zajednica vidi šta se dešava sa SVIFT-om, kako ga Zapad i Sjedinjene Američke Države koriste kao sopstveni instrument, shvataju da mora postojati alternativa“, rekao je Lavrov.
On je podsetio na to da je predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva predložio mehanizam poput onog u okviru Zajednice latinoameričkih i karipskih država, u Južnoj Americi.
Razvijanje alternative SVIFT bankarskoj mreži ključno je za evroazijsku naciju, s obzirom na to da su SAD, koje kontrolišu sistem, prošle godine zabranile ruskim bankama pristup njemu nakon specijalne vojne operacije te zemlje u Ukrajini.
Od tada, ruske banke su se borile da sklapaju međunarodne transakcije, uglavnom se oslanjajući na bilateralne sporazume s partnerskim zemljama poput Indije za trgovinu u nacionalnim valutama, što je u slučaju Nju Delhija i Moskve bila trgovina rupi-rublja.