Aleksa ne vadi ruke iz džepova protivničkih igrača u prethodnim utakmicama, krade lopte, „dosadan“ je u odbrani, daje tempo timu i, što bi rekao legendarni komentator Duško Korać, on je spiritus movens celog srpskog tima.
Gorivo za letenje po filipinskim terenima na Svetskom prvenstvu Aleksa je prikupljao upravo u rodnom Čačku, gradu koji su kroz decenije proslavili košarkaški velikani poput Dragana Kićanovića, Radmila Mišovića, Željka Obradovića, a na stvaranju novih u KK Borac trenutno radi takođe Čačanin, naš sagovornik Dejan Mijatović.
„Aleksa je stvarno sve zaslužio neverovatnom hrabrošću, neverovatnim samopouzdanjem, radom. Ono što kažu, sam se probijao, nije imao nikoga u karijeri ko će da stane iza njega. Za sve se sam izborio. Posle povreda koje su ga odvajale od velikih takmičenja bio je u programu reprezentacije, prošao je mnogo kvalifikacionih prozora. Sigurno da je zaslužio sve ovo i ova nadgradnja posle Španije i saradnja sa Željkom Obradovićev na visokom nivou Evrolige sigurno je doprinela da bude u funkciji reprezentacije. Takvi igrači su uvek potrebni reprezentaciji. Kada pogledamo istorijat naših reprezentacija, uvek su takvi igrači nosili veliku ulogu. Od Stefana Markovića, evo Stefana Jovića, Kalinića, oni su obavljali mnogo bitne poslove. Uvek smo imali takve igrače, koji su činili radni deo ekipe, koji obavlja zahtevne poslove, posebno u defanzivi čuvajući tuđe najbolje igrače“, počinje Mijatović.
Dejan Džoli Mijatović
© Foto : ABA liga / Borac Mozzart / Nikola Minović / Đurđe Mečanin
Od Alekse sve kreće, ali ne sme da se završi, napominje naš sagovornik, naročito ne u finalu Mundobasketa protiv Nemačke.
„To što on pokazuje, to je njegov identitet, on ima te karakteristike, njegova agresivnost, energija, promena ritma, da povuče tim, da donese promenu, svakom timu, a pogotovo reprezentaciji, to je potrebno i mnogo će značiti za finale. Ali ne samo njegova rola, važna će biti odbrana i Jovića, Bogdana, kako će zatvoriti Obsta, Franca Vagnera, Šrudera, Loa, pa dalje visoku liniju njihovu, Tajsa, Morica Vagnera, Fojtmana, svaki igrač će imati bitnu ulogu. Potencira se uloga Alekse, sa aspekta energije, pritiska koji je donosio pozitivu u ekipu, ali i ostale uloge će biti veoma bitne da bismo odigrali pravu utakmicu“.
Srbija je na Mundobasketu pokazala da je košarka timski sport i da će uvek biti tako, bez obzira na tendencije koje dolaze, posebno iz Amerike i NBA lige.
„Ova reprezentacija je selektirana na osnovu visine, defanzivnih kvaliteta, ima iskristalisanog vođu, hijerarhiju i po ko zna koji put se pokazalo da reprezentaciju čini skup igrača koji kao tim, a ne skup najboljih igrača po imenima. Tako da smo i mi kao i Nemci primeri da je tim bio iznad individualnog kvaliteta koji su imale određene zvezde u drugim reprezentacijama. Na kraju je košarka pokazala da je timski sport, da je tim, hijerarhija, hemija. Otišli su naši momci uz dosta skepticizma posle svega što se desilo, niko im nije davao mnogo šansi da će napraviti rezultat, ali je momke to ujedinilo“
Sigurno i više od nepoverenja, ekipu je povezala borba za život saigrača Boriše Simanića koji je doživeo tešku povredu tokom Mundobasketa i zbog nje je ostao bez jednog bubrega – redovi su zbijeni, a stvari su se složile u ekipi, svako je našao svoje mesto, što često nije bio slučaj.
„Sve su to situacije koje su ujedinile reprezentacije i dale im hrabrosti i samopouzdanja, nivo borbenosti, da dokažu. Sa druge strane, mnogi igrači su se prvi put našli u glavnom rolama. Ovo je i za njih bio veliki motiv, da pokažu da mogu da igraju u tim ulogama i to su i uradili. Igrali su i ranije, ali nisu bili u tim ulogama u reprezentaciji. Ljudi i javnost gledaju neke stvari drugačije, moramo da razdvojimo igranje u reprezentaciji i u klubu. U reprezentaciji je jedan nivo odazivanja i uloge i odgovornosti u odnosu na klub, kao i pritiska. Mi smo zemlja košarke i ne prašta se neuspeh. Igrači doprinose na jedan način reprezentaciji, a na drugi klubu, to su dve kategorije i moraju se razdvojiti. Ima igrača koji su naučili da igraju za nacionalni tim, da igraju finala, da igraju teške utakmice, to su sve faktori van igračkog kvaliteta koji neko poseduje“, napominje Mijatović.
Popularni Džoli ističe da će finale biti u pravom stilu evropske košarke.
„Ova utakmica će se razlikovati od polufinala, neće biti na veliki broj poena, mi ne igramo tako kao Amerikanci i Kanađani, mi smo potpuno druga reprezentacija. Sa druge strane, Nemačka je pokazala kontinuitet rada sa spojem rada u klubovima i reprezentaciji. Selektor Gordon Herbert je našao izvanrednu hemiju, napravili su veliki pomak u poslednje dve tri godine, imaju kvalitet i zato su tako dobro odigrali protiv Amerike i pobedili. Veliki kvalitet imaju, ali finale je finale, sve će biti drugačije, odlučiće mentalna snaga, psiha i koncentracija“.
A s tim u vezi – i nijanse koje će odlučivati.
„Mi smo naučili da osvajamo i mi smo bili prvaci sveta. Nemci jesu imali bronzu na Evropskom prvenstvu, ulaze u finale sada, to je za njih nešto novo, sigurno su gladni rezultata i osećaju momenat. Ali, nijansa ide na našu stranu, mi smo naučeni da osvajamo, imamo igrače koji su igrali u finalima u poslednjim ciklusima. To je mala nijansa koja može da odluči, biće veoma specifična utakmica, mnogo detalja, rad naše spoljne linije mora da bude izuzetan u odbrani, a potom ćemo morati i da adaptiramo igru u napadu i protok lopte na njihov način odbrane sa preuzimanjima. Ogromni su, moraćemo videti koliko ćemo uspeti da kažnjavamo greške i kako ćemo rešavati individualno. Različiti smo, disciplinovaniji smo i čvršći u odbrani, to je nijansa koja nas razlikuje od Nemaca“, zaključio je Mijatović.
Finale je na programu u nedelju od 14.40, pratite uživo uz Sputnjik u tekstualnom prenosu.