„Voleo bih da kažem da se najzad fokus stavlja na prave stvari, na strpljenje. Mi u dva velika takmičenja imamo poraze od Italijana, koji nam, fakat, ne leže. Branimo se inače tako kako branimo. Imamo rezultate u tome. Trebalo je imati strpljenja i samopouzdanja da se istrpi neko poput Italije, ko te na jednu utakmicu može dobiti. Nikome nije bilo prijatno što gubimo od njih, ali je isto tako činjenica da mi na oba prvenstva izgledamo izuzetno dominantno, dobijamo ubedljivo protivnike. Teško će biti sa Kanadom, nismo favoriti, naprotiv. Ali, Svetislav Pešić koji je osvojio i poslednje zlato za našu zemlju – zaista još jednom, uz pomoć igrača i stručnog štaba, svima pokazuje kako se radi taj posao i kako se dolazi do borbe za medalje na ovako velikom takmičenju“, konstatuje Miloš za Sputnjik.
„Sreća u nesreći toga da ne možemo da igramo u najjačem sastavu je - lakša raspodela uloga. Veoma je jasno koji igrači su kičma i nosioci, a koji igrači imaju te prateće uloge koje su izuzeztno važne. Videlo se to i protiv Litvanije kroz uloge Ognjena Dobrića i Alekse Avramovića i svih tih igrača koji su dobili šansu da se bore u nacionalnom timu“.
„Defanzivni sistemi u našem timu su jasni. Gleda se da se pik en rol igrač tera na slabiju ruku tokom pika. I time se ti igrači koji se teško brane jedan na jedan, brane timski. Kroz tu činjenicu da nisu u zoni komfora. Naravno, dešava se i da igrači nemaju slabiju ruku, ali se kroz analitiku i pripremu meča zna kako se brani koji igrač. Našoj reprezentaciji leže ekipe koje imaju visoke centre, teškaše, sidraše, koji ne šire, koji ne otvaraju pop, ne otvaraju drugu stranu. Znači koji vole da zarolaju ka košu. Zato nam je Valančijunas onako legao, a Milutinov odigrao sjajno. Tu je bila prevaga protiv Litvanije“, kaže Isakov Kovačević.