Posle poraza od Italije i neuspeha Portorika u duelu sa tim timom, Srbija je već bila spremna za suočavanje sa Amerikom, ali se na tom planu isprečila Litvanija, savladala je favorita i „izabrala“ da se u borbi za polufinale sastane sa Srbijom.
Litvanci su neporaženi na Mundobasketu, ostvarili su svih pet pobeda i pokazali raznovrsnu igru, koja stavlja reprezentaciju Srbije pred ozbiljne zadatke.
Prvi je, svakako, zaustaviti šut za tri poena, koji Litvance služi u velikom procentu na turniru.
Oni su trenutno prvi po uspešnosti na celom takmičenju, imaju 46,4 odsto uspešnosti, a Amerikancima su ubacili čak 14 trojki iz 25 pokušaja.
Da stvar bude još zanimljivija, Litvanci su na Mundobasketu popravili procente, s obzirom na to da su tokom priprema šutirali 33,5 odsto.
Dakle, za rešavanje ovog zadatka, neophodno je da Srbija učvrsti odbranu na takozvanom perimetru, odnosno liniji šuta za tri poena – moraće bekovi Srbije da budu veoma oprezni, brzi i precizni, moraće da se potrude u odbrani 1 na 1 da zaustave direktne rivale i da ne dozvoljavaju luksuz „zaboravljanja“ protivnika u ćoškovima, što se neretko dešavalo.
Drugi zadatak je – zaustaviti tandem centara Jonas Valančujunas – Domantas Montejunas, koji uz Tadasa Sedekerskisa i Mindaugasa Kuzminskasa, mogu da predstavljaju veliku pretnju za sam obruč Srbije.
Centarski tandem je snažan, iskusan, sa ogromnom NBA reputacijom, a igrači sa krilnih pozicija ne čase časa i napadaju obruč kako bi uhvatili ofanzivne skokove i ponovili napade.
Srbija će morati da zatvori svoj obruč, to je umela dobro da radi, ali je žrtvovala liniju za tri poena i bivala kažnjavana u mnogim situacijama – i to je luksuz koji sebi neće smeti da dozvoli ukoliko želi mesto u polufinalu.
Biće to veoma težak zadatak, praktično jedini klasičan centar u timu je Nikola Milutinov kome će morati da pomognu, u prvom redu Filip Petrušev i Dejan Davidovac, ali i mladi Nikola Jović, svakako i rezervni centar Dušan Ristić, ako bude bilo potrebe da se troše faulovi.
Treći zadatak se odnosi na igru Srbije u napadu, ne sme se dozvoliti „bunar“ kao u utakmici protiv Italije, sistemi će morati da se poštuju, kretnje da budu pravovremene, rešenja smislena i efikasna.
Sve će kretati od Stefana Jovića, jedinog pravog plejmejkera u srpskom timu koji sjajno diriguje igrom, ali treba očekivati da i drugi spoljni igrači, u prvom redu Bogdanović i Gudurić, iskoriste svoje vrline i budu inspirisani u kreaciji napada, uz obaveznu agresivnost prema košu protivnika.
Tri zadatka, tri različite priče, tri segmenta koji moraju da budu uliveni u jedan i da rade kao sat. Drugi recept ne postoji.