Petković je to saopštio povodom, kako je naveo, „pokušaja Vljose Osmani da prikaže Srbiju kao destabilišući faktor na Zapadnom Balkanu“, ali i zbog poslednjih provokacija Prištine.
„Jalovi su i providni pokušaji Vljose Osmani da pravljenjem neumesnih i veštačkih paralela između našeg regiona i situacije u Ukrajini prikaže Srbiju kao destabilišući faktor na Zapadnom Balkanu, jer odgovorna i mirotvoračka politika Beograda je upravo najsnažnija prepreka ostvarivanju piromanskih ambicija Aljbina Kurtija“, navodi Petković.
Jasno je da Kurti želi da postane balkanski ratni lider, kako bi najzad mogao da obuče maslinastu uniformu, umesto koje je u vreme oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji nosio zatvorski komplet, dodaje direktor Kancelarije za KiM
„Ali niko ne želi da saučestvuje u njegovim planovima da destabilizuje region, niti želi da pomogne da se njegovi dečački ratnički i velikoalbanski snovi ostvare“, kaže Petković.
Prema njegovim rečima, Srbija svakim svojim činom, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, grčevito nastoji da mirnim sredstvima predupredi i neutrališe potencijalno pogubne posledice Kurtijeve politike raspirivanja mržnje i sukoba na Zapadnom Balkanu, i to je svima očigledno.
„Priština svakodnevnim demonstracijama sile, kršenjem ljudskih prava Srba, uzurpacijom zemljišta i zgrada na severu Kosova i Metohije, pa sad i blickrigom protiv ribolovaca na Gazivodama, želi da uvuče Srbiju u sukobe sa NATO, ali danas se nikome, osim Kurtiju i Vljosi Osmani, ne ratuje, i zato svaki histerični pokušaj da se Srbija ocrni neminovno će se vratiti kao politički bumerang ratnim huškačima iz Prištine“, podvlači Petković.
Umesto što neprestano sabotiraju proces normalizacije odnosa, između ostalog i nesuvislim klevetničkim napadima na Beograd, politički ekstremisti iz Prištine bi konačno morali da se upitaju kakvo dobro albanskom narodu na Kosovu i Metohiji donosi stalno podgrevanje ratne atmosfere i kakve će socijalne i ekonomske posledice zbog toga osećati obični ljudi koji samo žele da u miru grade lični i kolektivni prosperitet, zaključuje se u Petkovićevom saopštenju.