SRBIJA

„Azijski Balkan“: Nova velika šansa Srbije – na Istoku

Države članice ASEAN-a broje oko 670 miliona ljudi. Radi se o jednom od najvećih privrednih entiteta na svetu, a ugovor koji je Srbija potpisala sa ovom organizacijom, velika je šansa za srpsku privredu. Sa druge strane, pošto se radi o zemljama kojima je stalo do poštovanja međunarodnog prava, Srbija stiče novog spoljnopolitičkog partnera.
Sputnik
Ovako potpisivanje Ugovora o prijateljstvu i saradnji sa zemljama Jugoistočne Azije između Srbije i ASEAN-a komentariše novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.
Podsećamo, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić potpisao je u Džakarti, gde se održava 43. samit ASEAN-a, instrument o pristupanju Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji. Za Dačića, Ugovor je dobra osnova za jačanje Srbije u tom delu sveta.

Veoma zahvalan politički partner

Iako je četiri države članice ASEAN-a priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, to su uradile ili zato što su čisto muslimanske, kao što su Malezija i Brunej, ili pod američkim pritiskom, kao što su to učinili Tajland i Singapur, objašnjava naš sagovornik.
ASEAN je, prema njegovim rečima, veoma zahvalan spoljnopolitički partner – članice se, zbog svojih interesa pridržavaju međunarodnog prava, dok je Indonezija, najveća, najuticajnija i nezamenjiva članica; veliki prijatelj nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, naglašava Korkodelović.
„Indonezija je jednu od prvih ambasada posle sticanja nezavisnosti otvorila u Beogradu. Do skoro je u Beogradu imala školu. Indonezija ima dosta snažnu vojnu misiju u Srbiji, što je tradicija nesvrstanosti. Tako da, sa Indonezijom, ključnom zemljom za ASEAN, Srbija ima odlične veze“, konstatuje on.
Osim Indonezije, nezavisnost Kosova i Metohije nisu priznale ni mnogoljudne zemlje kao što su Vijetnam ili Filipini. Uz njih, ni Kambodža, Laos i Mjanmar.
Generalno gledano, ASEAN teži politici izbegavanja svrstavanja uz velike sile, koje se veoma nadmeću za taj region od izuzetne strateške važnosti. Principi vođenja politike u okviru ASEAN-a su konsultacije i konsenzus. Spremni su godinama da raspravljaju o međusobnim problemima i veoma insistiraju da nalaze vlastita rešenja za probleme, dodaje Korkodelović.

Šta Srbija može da ponudi ASEAN-u

Prema Korkodelovićevim rečima, dobro je da je Srbija potpisala Ugovor o prijateljstvu sa ASEAN-om, jer ova organizacija postaje jedan od ključnih igrača u svetu, a Azija postaje ključni deo sveta.
Kada se posmatraju privredni entiteti, poput ASEAN-a ili EU, ASEAN je peta ili šesta privredna sila u svetu.
„Ali, ASEAN stalno napreduje, njegov BDP je sada oko četiri biliona dolara, a očekuje se da u budućnosti bude četvrti privredni entitet sveta. Indonezija je, kao najveća privreda u organizaciji, sedma u svetu. Znači, to su sve ozbiljnije privrede“, objašnjava Korkodelović.
Tržišta zemalja članica ASEAN-a su tržišta u konstantnom razvoju i sve su zahtevnija – države članice Asocijacije nacija jugoistočne Azije imaju sve brojniju srednju klasu i iz Srbije bi tim tržištima mogle da budu ponuđene različite stvari, komentariše Korkodelović.
Međutim, kaže on, stvari po Srbiju ne stoje tako dobro, jer naša zemlja u saradnji sa glavnim državama ASEAN-a beleži deficit. Jedini pozitivni bilans Srbija beleži sa Mjanmarom. Zato je pred Srbijom veliki posao.
„Tako da pred Srbijom i srpskim biznismenima stoji veliki, dugogodišnji problem kako da povećaju izvoz. Svojevremeno, za vreme bivše Jugoslavije postojala su preduzeća koja su tamo radila. Naročito je dobro radio SDPR. Međutim, od raspada Jugoslavije, ta saradnja nikako da stane na zdrave noge“, objašnjava Korkodelović.
Sada, nakon potpisivanja sporazuma koji je velika šansa za srpsku privredu, potrebno je videti šta Srbija može da ponudi privredama kakve su privrede Indonezije, Tajlanda, Malezije ili Singapura. Idealno bi bilo da se ekonomska saradnja razvije sa svih deset članica organizacije, dodaje on.
„Recimo, EU jako dobro i sve više sarađuje sa ASEAN-om jer je ova organizacija jedna od budućnosti čovečanstva“, konstatuje naš sagovornik.

ASEAN je bolji način integracija od EU

U svetskim medijima, često se porede ASEAN i EU, kao primeri uspešnih integracija. Zbog silnih međusobnih razlika, religijskih, etničkih i drugih, prostor koji zauzimaju zemlje ASEAN-a, nazivan je „azijski Balkan“. Međutim, vremenom su države uspele da izglade odnose, da se ekonomski razviju i da veoma snize stopu siromaštva, objašnjava Korkodelović.
„Ali, nisu upali u ono što postaje sve vidljivije, u zamku krute birokratske strukture koja vlada u EU. Znatno su labavije strukture u okviru ASEAN-a. Oni imaju sekretarijat, imaju oko hiljadu sastanaka na različitim nivoima, bescarinsku zonu među članicama, ali komanda nikako ne dolazi iz jednog centra“, kaže Korkodelović.
Do skoro, EU je smatrana za najbolji model integracija za čovečanstvo, dok je ASEAN bio na drugom mestu. Međutim, sada je sve više uviđaju nedostaci EU i prednosti koje ima politika koja vodi u okvirima ASEAN-a – nikako diktat iz jednog centra i pogotovo ne diktat spoljne sile, zaključuje on.
Srbija je, podsećamo, formalni zahtev za pristupanje Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji uputila 2013, a članice ASEAN-a su ga jednoglasno odobrile 10. jula ove godine. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić potpisao je ovaj ugovor na 43. Samitu organizacije koji se upravo održava u Džakarti.
SRBIJA
Srbija potpisala Ugovor o prijateljstvu i saradnji sa zemljama Jugoistočne Azije
Komentar