Izgleda da je konačno svanuo „divan dan“ svim ljubiteljima evropskih integracija na prostoru Zapadnog Balkana. Vetar u leđa ovdašnjim, sve ređim evrofilima, dao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel porukom da Evropska unija mora da bude spremna na proširenje do 2030. godine, a to podrazumeva i zemlje Zapadnog Balkana.
Mišelovo unapređenje – večiti kandidati postali „buduće članice“
„Vreme je da se bavimo proširenjem, trebalo bi da zemlje Zapadnog Balkana nazovemo budućim članicama“, rekao je Mišel na otvaranju 18. Bledskog strateškog foruma.
I tako nam je Mišel, po ko zna koji put, što bi se reklo, „otvorio jasnu evropsku perspektivu“ i „zemlje večite kandidate“, unapredio u „buduće članice EU“.
Sintagma „buduće članice EU“ ne znače ništa, to je samo novi-stari mamac za obmanjivanje i anesteziranje srpske političke scene, kaže za Sputnjik bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević. To je, zapravo zamena za višedecenijsko korišćenje sintagmi da je „Srbija na evropskom putu“, „na stabilnom evropskom putu“, „Srbija ima evropsku budućnost“, „evropski put nema alternativu“ i slično, objašnjava Vukosavljević.
Magla iz hodnika briselske birokratije
Reč je o jednoj maloj kozmetičkoj izmeni koja bi trebalo da posluži da se Srbija i dalje drži u poslušničkom stanju i da ispunjava svaki pa i najmanji hir briselske birokratije, naravno u saradnji sa Vašingtonom.
A cilj je suzbijanje svih srpskih interesa u oblastima važnim za život jedne države, kao što je teritorijalni integritet, kultura, ekonomija i slično, naglašava bivši ministar kulture.
„Već je postalo tragikomično verovati u te nove verbalne trikove briselskih birokrata kad je, sa druge strane, više nego jasno da po mnogim drugim realnijim parametrima koji dolaze iz Brisela da Srbija nema nikakvu evropsku perspektivu, kao i čitav region Zapadnog Balkana. Verovatno je ovaj region predviđen da bude jedan depo jeftine radne snage, prljavih tehnologija i prostor za pljačkanje i korišćenje resursa i bogatstava od kojih svaka zemlja ima poneko. Dakle, nema ništa od evropske perspektive i evropske budućnosti, reč je samo o magli koja nam dolazi iz hodnika briselske birokratije“.
Evropska perspektiva Srbije – rob i poslušnik Brisela
Vukosavljević smatra da je i zaista krajnje vreme da i srpski političari i političke stranke slede put logike kog ima većina ljudi u zemlji i da razumeju da je evropska perspektiva samo trik i verbalna klopka za naivne.
Kao što istraživanja javnog mnjenja pokazuju, u Srbiji raste evroskepticizam budući da EU a naročito njena budućnost u narednih desetak godina, nije nalik onoj situaciji od pre 20 godina.
„Promenila se EU, promenila se Evropa i menja se čitav svet, promenila se i Srbija i one priče i obećanja koja su važila 2000, 2005, 2010, 2015. i 2020. zaista više nemaju nikakvu ozbiljnu snagu. Naši se političari ponašaju po starom obrascu, koriste stare principe razmišljanja, staru logiku i vreme je da otvore oči i pogledaju u svet oko sebe i sagledaju stvarnost na razumniji način, upravo onako kako govore ankete i sondaže javnog mnjenja da razmišlja i većinski deo naše populacije. Svako dalje slepo slušanje diktata iz Brisela i trčanje za šarenim lažima koje se zovu punopravno članstvo i evropska perspektiva Srbiji ne donose praktično nikakvu korist, a donose joj mnogo štete.“
Srbija i srpski narod trebalo bi da podignu glavu i pogledaju u pravcu saveza onih zemalja koje žele ravnopravnu saradnju, ne otimaju nam teritorije i žele Srbiju kao partnera, a ne kao roba i poslušnika, dodaje Vukosavljević.
Srbija u EU: Crna sadašnjost, još crnja budućnost
Na dan ulaska u EU, 1. januara 2013. godine u Bugarskoj je nestalo struje, tako da je, moglo bi se reći u nama susednoj zemlji bila „anplagd“ proslava. Prema Vukosavljeviću, to je bila jedna zanimljiva simbolika, ali kad je reč o Srbiji, u slučaju da ikad uđe u EU, ne bi bilo reči o simbolici kratkotrajnog nestanka struje ili nekog sličnog incidenta.
Ukoliko bi, prema Mišelovim najavama, Srbija ušla u EU 1.januara 2031. godine, mogla bi se probuditi bez vitalnih delova svoje teritorije, sa kompletno otetim Kosovom, u svakom smislu, smatra Vukosavljević.
„Mogla bi da se probudi sa Vojvodinom koja treba da postane neki novi evroregion dunavskih zemalja, znači praktično pred otimanjem drugog dela srpske teritorije. Može da se probudi sa uništenom Republikom Srpskom, udavljenom u unitarnu BiH, može da se probudi sa potpuno oduzetim prirodnim resursima, u ekonomskom i bezbednosnom ropstvu. Bez politike, bez svojih interesa, bez bezbednosnih faktora i bez svoje istorijske i životodavne snage, privredne, vojne, obrazovne. I naravno, mogla bi da osvane tog jutra sa veoma crnom istorijskom sadašnjošću, a još crnjom budućnošću“, zaključio je Vukosavljević.