Nije najjasnije zašto je Bogdanović bio negativan u prve dve utakmice, da li je to zbog sudija koje su dozvoljavale da ga rivali besomučno tuku bez kazne, da li zbog činjenice da je morao da razmišlja o celoj ekipi, a ne samo o svojoj igri, tek nije kapiten Srbije ličio na pravog sebe.
Kao što je već pisano na stranicama Sputnjika, u jednoj reklamnoj kampanji pred Mundobasket Bogdanović je poručio da bi da "digne frku" i čini se da je to uradio posle očajnog poluvremena srpskog tima u duelu sa Portorikom.
Od početka trećeg meča na Svetskom prvenstvu protiv Južnog Sudana Bogdanović je delovao spremno da to uradi, preuzeo je inicijativu, najpre šutevima, a potom i asistencijama, radio je sve na terenu i poluvreme je završio sa 15 poena i četiri uspešna dodavanja, na kraju je imao šest trojki, 23 poena i devet asistencija!
Važnije od toga, konačno je Bogdan počeo da se smeje na terenu, konačno smo videli njegov zaštitni znak, a kada je tako, već više od deceniju, znamo da će sve biti kako treba.
I bilo je, nije Srbija dozvolila da joj se ponovi Portoriko, nije ni Bogdanović dozvolio da mu nešto skrene pažnju, da mu pomeri fokus i učini ga nervoznim, svojom energijom je nosio celu ekipu, ulio joj je samopouzdanje, rasteretio loših misli i učinio mašinom koja je samlela protivnika.
Nije mogao da se pronađe bolji momenat za buđenje Bogdanovog osmeha, završena je prva faza Mundobasketa, Srbija je upisala tri pobede protiv, objektivno nejakih rivala, sledi ono glavno, a ako Bogdan nastavi da se smeje, smejaćemo se svi!