Samo u odnosu na prošli Evrobasket Pešić neće moći da računa na: Nikolu Jokića, Vasilija Micića, Nikolu Kalinića, Vladimira Lučića, Marka Jagodića-Kuridžu, Ognjena Jaramaza i Nemanju Nedovića. Zbog povrede otpao je i Aleksej Pokuševski, kao i Alen Smailagić, Uroš Trifunović...
Otpadali su oni iz različitih razloga, poseban razlog zašto ne igra „vrti“ se i oko Miloša Teodosića, ali to ne znači da Srbija ide na Svetsko prvenstvo sa belom zastavom.
Kao što vrlo jaka ekipa sa sve Nikolom Jokićem nije već okačila medalju oko vrata i pre nego što je otišla na Evrobasket (na kraju završila kao deveta), tako se ni ovim sada momcima ne može i ne sme oduzeti šansa da probaju.
Da sanjaju.
Možda pojedinačnim kvalitetom nisu na nivou Nikole Jokića ili Vasilija Micića, ali imaju srce i motivacije na pretek.
Kao što smo gledali u čuvenoj seriji „Otpisani“ kako Prle i Tihi pobeđuju neprijatelja sa manjom brojčanom snagom, ali uz mnogo srca i želje, tako bi i Pešićevi „Dopisani“ mogli da ponove slično u Manili.
U najmanju ruku možemo da konstatujemo da je ovo reprezentacija koja sa najmanje pompe i realnih iščekivanja ide na neko veliko prvenstvo. Objektivno i treba da bude tako.
Ali... Niko ne sme da kaže da srce Alekse Avramovića i Ognjena Dobrića, precizna ruka Bogdana Bogdanovića, visoki skokovi NikoleMilutinova i mladost Nikole Jovića neće doneti rezultat koji će „prešišati“ rezultat sa Evrobasketa na koji smo otišli sa, na papiru, snažnijom ekipom.
Kao što su Orlovi oslabljeni, tako su oslabljene i brojne druge ekipe. Neće Pešić računati na Nikolu Jokića, ali neće ni Grci na Adetokumba, Slukasa ili Kalatesa, Litvanci na Sabonisa, Amerikanci su stigli sa ne tako zvučnom ekipom kao što bi mogli, Kanađani ne računaju na Džamala Marija,Španci na Rikija Rubija, Japanci na Hačimuru...
Dakle, svašta je moguće. Ako Srbija bude igrala borbeno, ako bude disala kao jedno, ako bude svaki igrač leteo po terenu i davao sto odsto od sebe...
Dopisani mogu da naprave dobar rezultat. Pogotovo što im i žreb ide na ruku.