Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas, komotno već sada u Humskoj posle jednog odigranog meča sa Dancima mogu da zapevaju čelnici i fudbaleri Partizana refren čuvenog hita „Krivi smo mi“ Đorđa Balaševića.
Crni Partizan se obrukao za sve pare na stadionu „Rajt tu drim park“, gde je primio pomenutih pet, a bez preterivanja mogaj je još toliko da se lopti na putu ka mreži nisu isprečili golman Aleksandar Jovanović i okvir gola – prečka, stativa...
Ekipa koju je Partizan 2018. godine u oba navrata nadigrao i porazio, pokazala je da više „ništa nije trulo u državi Danskoj“, već da su „metastaze“ u Humskoj, a pacijent je pri izdisaju.
Taj pacijent, nažalost, zove se FK Partizan. Nekada respektabilni klub s evropskim renomeom, postao je džak za udaranje kojekakvim Dancima, Azerima i ostalima. Nemoćan da bilo šta promeni trener Igor Duljaj momentalno je istupio pred medije, poručivši po ko zna koji put da je on krivac, da se ništa ne zamera igračima. Ne pije to više vodu, teško da ikada i jeste. Duljaju svaka čast što je u trenucima kada niko nije hteo da sedne na klupu Partizana, on, kao bivši vojnik nekada slavnog kluba, prihvatio bez razmišljanja.
Ponudio je i ostavku, istoj onoj upravi čija se ostavka traži mesecima, ali sve glasnije skandiranje i bojkot južne tribine koja zvrji prazna svaki meč u Humskoj, ne čuju i ne vide oni koji sede u najudobnijim foteljama stadiona JNA.
Katastrofa u Farumu morala bi da natera one koji voode Partizan da se dobro zapitaju u kom pravcu ide klub koji se u ne tako davnoj prošlosti borio i igrao Ligu šampiona, a sada u sezoni kupanja završava evropsku odiseju i to na putu ka Ligi konferencija.
Posle crno-belih i Čukarički je, očekivano, stradao u Pireju. Poraz rezultatom 3:1 u prvom meču plej-ofa za Ligu Evrope je prihvatljiv, s obzirom na to kako su se odvijale stvari na Karaiskakisu.
Mogla je i tu da usledi katastrofa!
Već u trećem minutu kapitulirao je tim s Banovog brda, da bi u četvrtom Grci pogodili prečku, a već u šestom je poništen gol Olimpijakosu zbog ofsajda u kom se našao Masuras. Do poluvremena je bilo 3:0, poništen je domaćinu još jedan gol na početku drugih 45 minuta, da bi Igor Miladinović golom u 93. minutu doneo tračak nade za potencijalno čudo u revanšu.
Suviše je iskusan i veliki klub Olimpijakos da bi prokockao dva gola prednosti pred revanš u Leskovcu naredne nedelje, ali dokle god postoji teoretska šansa, Brđani su u igri.
Za razliku od Partizana, koji je otpisan već posle prvog meča sa Nordsjelandom. Da sumiramo utiske za kraj, a pozvaćemo se na suvu statistiku koja kaže sledeće: srpski klubovi odigrali su do sada OSAM utakmica u evropskim kupovima i na nivou statističke greške upisali JEDNU pobedu uz SEDAM poraza i zabrinjavajuću gol-razliku 6:21.
Zvezda je tu da osvetla obraz, kao direktan učesnik grupne faze Lige šampiona, ali i to može da bude mač s dve oštrice u zavisnosti od žreba koji će biti održan krajem avgusta.
Igraće TSC iz Bačke Topole Ligu Evrope, Čukarički takođe ima Evropu „u džepu“. Ali, posle lekcija očitanih od prosečnih evropsikh klubova, srpski bi trebalo da se zapitaju šta im je činiti kada se lopta bude zakotrljala na velikoj sceni.
U suprotnom, bolje da su odmah kao Partizan uzeli da pevuše Balaševićev hit...