AUKUS u indijsko-pacifičkom regionu: Da li će domino efekat pokrenuti trku u nuklearnom naoružanju?

Prethodno je ruski ministar odbrane Sergej Lavrov izjavio na XI Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti da su SAD spremne da zadru u Sporazum o neširenju nuklearnog oružja u pokušaju da iz njega izuzmu svoj nuklearni projekat u okviru vojnog bloka AUKUS u koji već uvlače Japan i Južnu Koreju.

U septembru 2021. godine, odmah nakon formiranja AUKUS (zajedno sa SAD i Velikom Britanijom), Australija je poništila sporazum sa Francuskom o isporuci dizel nuklearnih podmornica i najavila stvaranje svoje nuklearne podmorničke flote. Ali, pošto bi na pripremu infrastrukture za sopstvenu proizvodnju mogle da budu potrebne godine, Australija je objavila da namerava da od SAD kupi nekoliko nuklearnih podmornica u okviru partnerstva AUKUS.

Direktor za analitičke projekte Agencije politehničkih i ekonomskih komunikacija Mihail Nejžmakov ističe da ovaj sporazum može da podstakne nenuklearne države na borbu za nabavku nuklearnog oružja.

Prema njegovim rečima, početkom avgusta na marginama odbora za pripremu revizorske konferencije o Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja u Beču, predstavnici Rusije i Kine predstavili su zajednički ekspertski izveštaj o pretnjama u nuklearnoj sferi. Autori izveštaja dokazivali su da koraci za formiranje nuklearne podmorničke flote u Australiji uz pomoć partnera iz AUKUS, ‘smanjuju političke i moralne barijere na putu širenja nuklearnog oružja’.

„Ovde se misli na ‘domino efekat’, pri kom bi jačanje odbrambenog potencijala jednog od regionalnih igrača, čak i ukoliko nema svoje nuklearno oružje, moglo na kraju postati stimulans za trku u nuklearnom naoružanju. Pored toga, može da podstakne nenuklearne države na borbu za dobijanje nuklearnog oružja“, smatra Nejžmakov.

Glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko naglašava da je bojazan koju je izneo ministar inostranih poslova Sergej Lavrov povezana sa tim da nuklearni projekat u okviru vojnog bloka AUKUS može na kraju da dovede do toga da SAD rasporede na teritoriji Australije i oružje sa nuklearnim punjenjem.

„SAD su već rasporedile svoje nuklearne bojeve glave u svojim bazama u 5 evropskih zemalja. Prema istoj šemi, nuklearno oružje morskog i podvodnog baziranja mogu biti raspoređena i u Australiji, tim pre, što je Australija, isto kao i Japan, glavno konfrontaciono uporište SAD Kini u pacifičkom regionu. Ovo je taktičko nuklearno oružje koje se, međutim, potencijalni faktor povećanja rizika nuklearnog rata u pacifičkom regionu“, ocenio je Korotčenko.

Istog dana, 15. avgusta, američki državni sekretar Entoni Blinken i šefovi diplomatije Japana i Južne Koreje Jošimasa Hajasi i Pak Čin održali su onlajn konsultacije radi usaglašavanja detalja samita lidera tri zemlje, koji treba da se održi 18. avgusta u Kemp Dejvidu.

Na trilateranom sastanku očekuje se značajno proširenje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. U Vašingtonu smatraju da da će to kardinalno promeniti odnos snaga u indo-pacifičkom regionu.

Postavlja se pitanje da li je moguće da će na samitu biti objavljeno prisajedinjenje Japana i Južne Koreje bloku AUKUS?

Nejžmakov skreće pažnju da je cilj predstojećeg sastanka u Kemp Dejvidu za sada najavljen veoma obazrivo kao razmatranje zajedničkih inicijativa u odbrambenoj sferi.

On je dodao da je poznato da su Tokio i Seul trenutno u aktivnom kontaktu ne samo sa Vašingtonom, već i međusobno. O američko-japanskoj interakciji, uključujući u vojnoj oblasti, takođe se dobro zna.

„Ali, treba istaći da i London, kao učesnik AUKUS, teži komunikaciji sa japanskom stranom po odbrambenom pitanju. Nije uzalud ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas posetio u martu 2023. godine Tokio. Uzimajući u obzir takvu interakciju, nije isključeno da Japan i Južna Koreja zaista mogu da objave da su pristupile toj alijansi u najskorije vreme. Iako, nije obavezno da će ovo biti objavljeno već na samitu u Kemp Dejvidu. Ovo će, naravno, stimulisati trku u naoružanju u azijsko-pacifičkom regionu, mada povoda za razvoj ovakvog trenda ima dovoljno i sada“, objasnio je Nejžmakov.

Korotčenko je ocenio je da je malo izvesno da će na samitu AUKUS biti objavljeno pridruživanje Japana i Južne Koreje bloku, jer je ta procedura spora, iako pokušaji SAD da u ovom regionu stvori veliki blok, svojevrstan „istočni NATO“ nisu bez osnova.

„Imajući u vidu da je u novoj nacionalnoj strategiji bezbednosti Japana Kina nazvana najvećim strateškim izazovom, SAD svojski podržavaju i čak guraju Japan u ovom pravcu. To, zajedno sa rastućom militarizacijom Australije, stvara opasnu situaciju u regionu i u svetu. Ovo je ozbiljan izazov ne samo za Kinu, već i za Rusiju. Naročito iz pravca Japana, koji se pridružio kampanji antiruskih sankcija i postepeno povećava stepen konfrontacije sa našom zemljom“, zaključio je urednik.

Prethodno, ruski predsednik Vladimir Putin je na XI Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti istakao da Sjedinjene Američke Države nastoje da preformatiraju prema sebi sistem međudržavne saradnje u Azijsko-pacifičkom regionu.

Putin je ocenio da zapadne zemlje planiraju integraciju snaga NATO sa blokom AUKUS.

SVET

Bajden zbližava Južnu Koreju i Japan – korak po korak ka indopacifičkom NATO

15 Avgust 2023, 22:11