Ekonomista Bojan Dimitrijević tako vidi vest da estonska LHV banka od 1. septembra uvodi ograničenje platnog prometa sa pet država, među kojima i Srbijom. Reč je o državama koje nisu uvele sankcije Rusiji.
Talin kao izvršitelj
„U vezi sa teškom međunarodnom situacijom izazvanom agresijom Rusije, od 1. septembra 2023. godine, nikakva plaćanja se ne mogu vršiti niti primati od banaka Jermenije, Srbije, Uzbekistana, Kirgistana i Kazahstana“, navela je banka u tekstu.
Da li je to odaziv na poziv američkog Kongresa da se Srbija sankcioniše, i uvod u jače restriktivne mere posle sankcija koje su američke vlasti uvele direktoru BIA Aleksandru Vulinu, a koje su, kako je pre mesec dana rečeno u Odboru za spoljne poslove Kongresa, „podsetnik da se ne toleriše ruski maligni uticaj u Srbiji“.
Nekadašnji profeor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Dimitrijević kaže za Sputnjik da naša privreda sa tom estonskom bankom nema poslovni kontakt i odluka koja stupa na snagu 1. septembra ne može da nam nanese neku štetu.
Probni balon preko Estonije
„Simbolički, to je verovatno neki probni balon za neke druge aktivnosti, ili neka vrsta male opomene šta bi eventualno moglo da se dešava u budućnosti, jer su i ranije evropske banke najavile da će početi eventualno da kažnjavaju zemlje bivšeg Sovjetskog saveza koje nisu uvele nikakve sankcije Rusiji“, konstatuje naš sagovornik.
Nije to banka, pa ni država koja može da nam naudi, ali je činjenica da je Estonija, zajedno sa ostalim baltičkim državama, ne samo najstroži kritičari Rusije i onih koji im nisu uveli sankcije, već se najlakše povija pred nalozima SAD.
Estonija kao i ostale baltičke zemlje su pokazale da se najlakše povijaju pod pritiskom SAD
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
/ Upravo su baltičke države, pod pritiskom SAD, prve počele u Evropi da krune kinesku inicijativu „Pojas i put”. Tako je kineski klub za saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope prvo napustila Litvanija u maju 2021. godine, a tačno pre godinu dana i Letonija i Estonija. Tada je profesorke prava na američkom Univerzitetu Kornel, Sara Kreps ocenila da baltičke zemlje na ovaj način pokazuju lojalnost SAD i zapadnim saveznicima kako bi ih oni nagradili snažnijom vojnim odbranom.
Neka ograničenja su moguća
Zato po oceni Dimitrijevića, ne treba ni sada da čudi revnost Estonije u odbrani zapadne, odnosno američke politike.
Na pitanje koliko je realno da nam, ako zanemarimo ovu opomenu iz Talina, Zapad uvede sankcije, on kaže da takva opasnost postoji, ali da, po njegovom mišljenju, ipak ne treba da razmišljamo o uvođenju sankcija Rusiji.
„Neki oblik ograničenja je vrlo moguć, tipa da možda nešto bude u vezi naftne industrije, platnog prometa, nekakvih sirovina koje su nam značajne, ili neko razmišljanje o viznom režimu, ili o našoj aviokompaniji - gde bi eventualno mogla da sleti, gde ne. To su neke moguće lakše forme koje bi vremenom mogle da budu i pojačane. Ne isključujem tu mogućnost“, kaže naš sagovornik.
On, ipak, smatra da se oni mnogo više bave i imaju mnogo većih problema zbog rata u Ukrajini, nego da se previše bave sankcijama Srbiji. Zbog toga što SAD sledeće godine bira predsednika vrlo je moguće da će aktuelni predsednik, ukoliko se ponovo kandiduje, razmišljati o još nekim tvrđim aktivnostima.
Ne dovode u pitanje odnos prema Rusiji
„Ukoliko je ova američka administracija namerila da krene sa tim sankcijama u izvesnom ograničemom obimu, ona će to raditi bez obzira na raspoloženje javnog mnenja. Ali ako dođe do promene administracije, u smislu povratka Trampa, onda je verovatno isključena bilo kakva mogućnost sankcija prema Srbiji“, uveren je Dimitrijević.
Čak i ako sankcija bude, one, po njegovom mišljenju, neće biti takvog značaj i takvog obima da bi dovele u pitanje našu politiku prema Rusiji.
Ovaj probni balon, kako kaže, u svakom slučaju treba dalje pratiti, videti hoće li se on intenzivirati. Ukoliko se na tome bude radilo i ako budu hteli da to eskalira u narednom koraku će odabrati neku zemlju koja ima intenzivnije ekonomske odnose sa nama, zaključio je naš sagovornik.