Predsednik Jakov Milatović nakon višednevnih konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih političkih stranaka rekao je da ga je Spajić uverio da ima većinu od 44 poslanika, precizirajući da je reč o Pokretu Evropa sad, Demokratama, Bošnjačkoj stranci, SNP, kao i strankama Albanaca i Hrvatskoj građanskoj inicijativi, dok je određeni broj stranaka, prvenstveno iz koalicije Za budućnost Crne Gore, istakao spremnost da podrži lidera PES tek nakon eventualnog dogovora o vladi.
Hoće li u vladu ući i predstavnici Srba
Sada već kandidat za premijera Milojko Spajić kao nosilac liste Evrope sad, kaže Dobrosavljević za Sputnjik, u najmanju ruku trapavo je vodio ove pregovore - čak ni u okviru koalicije koja je dobila 24 poslanička mesta nije do kraja obezbedio podršku.
On podseća da su poslanici Ujedinjene Crne Gore i Civisa rekli da podržavaju da on bude kandidat za mandatara ali da će s druge odlučiti da li će da glasaju za vladu zavisno od toga kakav će biti njen sastav.
Za Dobrosavljevića je sporna i žurba Spajića da obezbedi minimalnu većinu poslanika, što po njemu govori o njegovoj nameri da još neke potencijalne partnere za sastav vlade dovede pred svršen čin s ponudom po sistemu „uzmi ili ostavi“.
„Tu pre svega mislim na koaliciju Za budućnost Crne Gore, SNP pa čak i Abazovićevu URA“, precizira ovaj ekspert, napominjući da je Evropa sad požurila da se dogovori s Demokratama Alekse Bečića, a da je s druge strane primetno da su stranke manjinskih etničkih zajednica nastupile koordinirano i s prilično arogantnim zahtevima.
Kao primer navodi Bošnjačku stranku koja je tražila 4-5 ministarstava, potpredsedničko mesto, sektor bezbednosti, Ministarstvo spoljnih poslova...
„Očigledno su politički predstavnici manjih etničkih zajednica osetili tu slabost u pristupu Spajića i u njegovoj lako obećanoj brzini u formiranju vlade i zato ispostavili svoj zahtev. Iz tog razloga uprkos prilično čistoj situaciji potrebna većina nije formirana. Ovo je jedna vrsta iznuđenog poteza od strane Evrope sad“, komentariše Dobrosavljević, napominjući da najveću zebnju ipak izaziva to što očigledno postoji otpor da predstavnici srpske zajednice u Crnoj Gori participiraju u vlasti.
U krajnjem slučaju, kako primećuje, Srbi su se u Crnoj Gori navikli na loše stvari, njih mesto u opoziciji neće mnogo ni uplašiti niti će ih učiniti malodušnijima ali će buduće vlasti dobiti jakog protivnika.
„Političke predstavnike Srba u Crnoj Gori teraju u prilično opasno društvo, to je opozicija gde će biti DPS i Dritan Abazović. Većina od 41 ili čak 43 poslanika, ako se i SNP nađe u ovom kolopletu, nije nešto što garantuje održivost ove vlade, pogotovu ne garantuje da će vlada biti u kapcitetu da donese sve one reformske zakone koje su crnogorskom društvu neophodni“, upozorava Dobrosavljević.
Grubo mešanje Eskobara
Naš sagovornik podseća i da se američki izaslanik Gabrijel Eskobar grubo umešao u formiranje crnogorske vlade ispostavljajući uslove među kojima su i odnos prema ukrajinskoj krizi.
„Tu je jedna stvar zaista problematična –podržavanje politike NATO pakta u Ukrajini, ne podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine nego politike jednog vojnog saveza u nekoj zemlji koja je u sukobu sa trećom stranom. To je poprilično agresivan stav. Velike sile uvek imaju svojih ambicija i interesa ali u kojoj meri će i to ostvariti na određenoj teritoriji pre svega zavisi od političkih elita te države. A nije da se ne može naći prostor za pregovore između maksimalističkih zahteva stranaca i onoga što su interesi vaših građana ako imate političku elitu od integriteta“, poručuje ovaj ekspert.