Malo poznato javnosti: Španski "put svile" na severu Srbije - mnogo pre kineskog

Drago Jovičin rođen je u Perlezu 1941. godine., seća se Vašarišta, mesta koje Udruženje želi da zaštiti, kao guste dudove šume. U mestu je, kaže, posle Drugog svetskog rata, dudova bilo na sve strane, ali ne onih koji rađaju, već jalovih.

U Perlezu je, dodaje, bio čovek koji je radio sa zadrugom iz Zrenjanina koja je otkupljivala odrasle svilene bube, njegov je posao bio da ubedi ljude da se time bave i da donese bube.

„Bilo je na pola kutije, na celu kutiju, zavisi koliko hoćeš. Kad dođe vreme da se list duda pojavi, kad može da se bere, on dođe i kaže, sutra dobijate vaše bube, i onda ih namesti u sobu. Za tu jednu kutiju, treba ti velika prostorija, četiri sa četiri, i da praviš police na tri sprata, jer one se množe brzo“, objašnjava deda Drago.

On dodaje da su Perležani koji su gajili svilenu bubu, od koje se pravi najfinija tkanina na svetu, pored obaveze da bube hrane, morali da im pribave i grane na koje će se popeti, kad za to dođe vreme. U polju su nalazili visoku travu jakih grana, koje su se račvale.

„Posle šest nedelja, kad prestanu da jedu, one se penju na te grane i tu se uvijaju. To je bila milina gledati, kao mačka kad prede, tako zuje. Mi deca smo to voleli, kad ih odnesu, bace đubre, a mi idemo, jer poneka ostane. Stavimo je u kutiju od cipela, posle mesec dana, ona izađe iz te čaure i stvori se leptir, to je za nas bilo čudo“.

Bilo je to divno vreme, kaže deda Drago, dudovi su rasli na sve strane, seča jalovih, koji se bube hrane, je bila zabranjena. Bilo ih je i po celom ataru, da narod kad ode u polje sa konjima ima gde da beži u ladovinu, tada nije bilo traktora.

„Bilo ih je i u dvorištima, ulice, to je bilo puno dudova, samo, koji god je bio jalov, da nije imao dudića, opomene tog gazdu, ovaj dud ne smeš da sečeš, treba za bube. Ako slučajno dođe do sušenja, onda komisija dođe i kaže, možeš da ga isečeš. Morao si da prijaviš, nisi smeo da sečeš, da ne prijaviš“.

Javnost malo zna, ali u Perlezu znaju da je njihovo mesto dobilo ime po jednom Špancu, a upravo su Katalonci, kao vrsni svilari i trgovci „kraljicom tkanina“, doneli u Banat drvo duda, kojim se hrane svilene bube.

Nakon previranja na drugom kraju Evrope, početkom 18. veka, počeo je egzil katalonskog stanovništva, selili su se po Habrzburškoj monarhiji. Plemić Ramon Frederik de Vilana Perlez bio je zadužen da luku Fiume, današnju Rijeku u Hrvatskoj, spoji sa habzburškim teritorijama koje su se prostirale na prostoru današnje Vojvodine.

Njegov sin Fransesk Vilana Perles I Fabregas bio je guverner Temišvarskog Banata od 1753. do 1759. godine. Carstva su se spemnjivala, a Perlez zadržao ime koje je dobio u čast ovog španskog velikaša.

Dudove nije uspeo da zadrži, kad se deda Drago vratio iz vojske, 1965. prestalo je gajenje svilenih buba, počela je seča. Trag da je Perlez bio važan centar uzgoja ostao je samo na Vašarištu. Ima još 105 stabala, ali to je najveća šuma duda u Vojvodini, koju Udruženje „Čuvari Perleza“ pokušava da zaštiti.

„Tu se redovno održava slava sela 13. avgusta, to je zapravo praznik iz doba socijalizma. Dolaze ringišpili, autodrom, tako da mladi, deca vezuju lepe uspomene za taj period i ovo mesto. Inače, to je većim delom godine mesto koje služi za ispašu. Nije park, nažalost, bilo bi lepo da jeste, trudimo se da ovom inicijativom postignemo da bude Spomenik prirode, da u nekom narednom periodu možda dobije i status parka“, kaže predsednik Udruženja Maja Trifunac.

Ona dodaje da ovo mesto svakako treba da bude zaštićena zona, ali i da samo podnošenje inicijative Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode znači da su stabla pod nekom vrstom zaštite.

U Perlezu Španaca odavno nema, pobegli su zbog klime na koju nikako nisu mogli da se naviknu, ima nekoliko srpskih porodica čija su prezimena zapravo španska imena, a od stranaca, ima Kineza.

Otvorili su fabriku za preradu plastike, ne u industrijskoj zoni, već u samom mestu. To je i razlog što je grupa meštana osnovala Udruženje. Borba za čist vazduh traje, fabrika je na neko vreme obustavila rad, pa nastavila. I ona je razlog zašto treba sačuvati dudove, proizvođače kiseonika.