Nemačka odluka da prekine kreditiranje četiri projekta u Republici Srpskoj nastavak je politike koja traje od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, komentariše odluku profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, dr Miloš Šolaja.
Nemačka odluka protiv nemačkih interesa
Prema njegovim rečima, Nemačka, ali i ostale zapadne zemlje, smatraju da je Dejtonski sporazum bio sredstvo za zaustavljanje rata, a da kasniji procesi treba da idu u pravcu što jače centralizacije BiH. Ova politika je u saglasju sa ambicijama političkog Sarajeva.
U takvoj atmosferi, Nemačka optužuje Milorada Dodika za separatizam, iako je stvarnost sasvim drugačija, a tvrd stav Berlina čini da se građani Republike Srpske okreću protiv nje, dok političko Sarajevo, insistiranjem na čvrstoj centralizaciji države čini više protiv BiH, nego Republika Srpska, kaže Šolaja.
Nemačka odluka je i svojevrsna kazna za to što Banjaluka ne priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika, navodi naš sagovornik.
„Nemačka stoji čvrsto iza njega; na kraju krajeva, on i jeste predstavnik nemačke diplomatije, ali mora se shvatiti da je insistiranje na takvom postavljanju visokog predstavnika protivzakonito sa bilo koje tačke gledišta posmatrano. S druge strane, to ne odražava ni one procese koji treba da vode ka umanjenju uloge, ne samo kancelarije visokog predstavnika, već i uloge međunarodne zajednice. Jer, ukoliko međunarodna zajednica i dalje bude isključiva na osnovu izvršnih i drugih ovlašćenja, nametanja zakona i slično, BiH ne samo da se neće približavati EU, nego će joj biti sve dalje“, konstatuje Šolaja.
Nemačka odluka nastavlja se na politiku sankcija koje su zvaničnicima Republike Srpske uvele SAD i Velika Britanija, dodaje naš sagovornik, i zbog toga će Republika Srpska pretrpeti određenu političku štetu – prema njegovoj proceni, smanjiće se obim političke komunikacije sa zapadnim zemljama.
Međutim, nametanje sankcija biće kontraproduktivno i za Nemačku, smatra Šolaja.
„To će omogućiti drugim velikim globalnim igračima da snažnije sarađuju sa Republikom Srpskom. To će otvoriti više prostora za Rusiju i Kinu, a možda i za neke druge zemlje jer se u promenama globalnog međunarodnog poretka i rastućeg antiamerikanizma sve više traže novi saveznici, bez obzira na njihove potencijale i snagu. Tako da mislim da će nemačka odluka na duži rok biti dosta negativna po nju“, ističe Šolaja.
Ako Nemci neće, ima ko hoće
Ekonomista Marko Đogo, pak, kaže da kada je pročitao vest o nemačkoj odluci pomislio je da se radi o staroj vesti, budući da je nemačka vlada odlučila da prekine finansiranje ovih projekata pre godinu dana.
Podsećamo, radi se o projektima rehabilitacije hidroelektrane Trebinje (faza tri i četiri), vetroparka Hrgud kod Nevesinja, kao i zbrinjavanje otpadnih voda u Gradiški.
„Sve u svemu, to je odluka da se nastavi nešto što je započeto prošle godine. Činjenica da se radi o 105 miliona evra nije za potcenjivanje, ali s obzirom da su u pitanju energetski projekti, ako su isplativi naći će investitora. Ne radi se o humanitarnoj pomoći, već o tipičnim projektima koje je finansirala Nemačka razvojna banka“, objašnjava Đogo.
Ono što nemačke vlasti žele jeste da pošalju poruku nemačkim i evropskim investitorima da nije poželjno ulagati novac u Republiku Srpsku, dodaje Đogo.
Što se samih projekata tiče, mogu se naći i drugi investitori – Đogo podseća na izjave Milorada Dodika da će na projektima raditi kineske firme. Ono što može da bude problem jeste transfer tehnologije, jer ne radi se samo o novcu, već i o tome da se u okviru projekata koristi tehnologija država koje projekte finansiraju.
„Postoje u svetu i druge države koje imaju adekvatne tehnologije i finansijska sredstva“, konstatuje Đogo.
Odluku o prestanku kreditiranja četiri projekta u Republici Srpskoj, saopštila je nemačka ambasada u Sarajevu. U saopštenju se optužuje predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za navodnu separatističku politiku.